Mnogi kad se suoce sa nekom novom stvari, ne kazu ne znam, vec to nije tako. Kako je? Onako kako smo i do sad znali. Moze li u takvim okolnostima da se dodje do cistih, ili, nazovimo ih, novih saznanja. (Radivoje Pesic)
Nase radove ne sme zapljuskivati bes sovinista koji ... u horu od sto hiljada ludaka traze 'veliko carstvo' ovoga ili onoga vladaoca od pre nekoliko stotina godina. Ti zahtevi ... nisu nista drugo do jedno ludo nazadnjastvo.
(Dragisa Lapcevic, Borba, 16.10.1911)
Problem sa cinjenicama je u tome sto ih ima tako mnogo. (Samuel McChord Crothers)
Registered Member
Posts: 1219
(17/1/09 23:55) Reply
Шешељ ante portas!
"Кад год је Слободан Милошевић био у добрим односима са Американцима и ви сте са њим били у добрим односима и ви сте га подржавали, а ја сам трунуо по затворима" www.youtube.com/watch?v=k0bUhjfN6cs
Vojislav Seselj i Zoran Djindjic (Javni politicki duel iz 1998.)
---------
Историја се понавља.
Ђинђићевци и Милошевићевци опет лепо сарађују у власти уз благослов Американаца.
А Шешељ труне у затвору.
Али не задуго.
Ако се погледа читава српска историја, сви велики српски политичари су били затварани од стране окупатора или наших властодржаца:
- Никола Пашић
- Јаша Томић
- Светозар Милетић
- Милан Стојадиновић
За Пашића и Јашу се такође може рећи да су били ватрени русофили и славенофили. Још једна паралела. Шешељ је успешно максимално користио тековине 21. века (јавност суђења) и успео је оно што радикалски прваци из минулих епоха нису могли - да раскринка намештену оптужницу.
Какве су ваше прогнозе?
Хоће ли Шешељ уздрмати власт?
(+ ствари треба посматрати и у светлу надолазеће економске кризе)
Quote:
На крају данашњег заседања, после исказа вештака за судску медицину Зорана Станковића, тужилац Дерил Мандис затражио је да суђење буде прекинуто зато што је "интегритет поступка компромитован".
Председавајући судија Жан-Клод Антонети узвратио је ставом да се "поступак мора наставити", тим пре што је тужиоцима остало још "мање од 18 радних сати" до окончања доказног поступка.
"Ви тражите суспензију процеса зато што је један сведок јуче рекао да му је прећено... Мора се прво утврдити да ли се њему заиста претило... Сматрам да се поступак мора наставити", указао је судија Антонети.
Тврдећи да је јуче "с лакоћом растурио" исказ сведока, Шешељ се упитао "који би био мој интерес да га застрашујем на било који начин".
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1220
(22/1/09 13:24) Reply
Re: Шешељ ante portas!
Шешељу се жури
Лидер СРС-а неће износити одбрану, што ће битно скратити поступак. – Тужилаштво за извођење доказа има још укупно 18 сати, а на пресуду се може чекати и неколико месеци
Војислав Шешељ у судници Хашког трибунала
Специјално за „Политику” од дописника Бете из Хага
Суђење Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом убрзано се ближи крају, а пресуда би могла да буде изречена у наредних неколико месеци. Скраћивање поступка последица је неочекиване одлуке лидера СРС-а да одустане од изношења одбране. Тужилаштву је остало још 18 радних сати за изношење доказа, али то не значи и да ће судско веће, којим председава Жан-Клод Антонети, одмах изрећи пресуду. Рок у коме то треба да се обави није дефинисан, али је извесно да се не мери годинама него месецима.
На изрицање пресуде ће се чекати и због бројних процедуралних компликација које суђење прате од самог почетка. Тужилаштво је прошлог четвртка успорило процес изневши захтев за прекид поступка због тврдњи једног заштићеног сведока да је „добио претње” од Шешељевих људи. Премда је председавајући судија Антонети на захтев тужилаца за прекид суђења сместа одговорио да се „поступак мора наставити”, овонедељна расправа је отказана без јавности доступног образложења. Да ли ће суђење бити настављено идуће седмице у овом тренутку непознато је.
Од када се добровољно предао трибуналу, 24. фебруара 2003, Шешељ је у хашкој судници поручивао да му време проведено у притвору, а ни евентуална дуга казна не значе ништа наспрам циља да „растури трибунал”. Одлука да се практично не брани и тако скрати поступак је, како оцењују посматрачи у Хагу, израз његовог уверења да тужиоци у протеклих годину дана ништа нису ни доказали, али и пословичне самоуверености. Одлука се, такође, тумачи као прва назнака Шешељевог нестрпљења у очекивању да ће се, по изрицању пресуде, тријумфално вратити у Србију и помоћи својој уздрманој партији.
„Суд је, наравно, свестан да Војислав неће пристати на браниоца, он се за право да се брани сам изборио 2006. године. Ако му наметну браниоца, што је најгора варијанта, он ће сигурно кренути у штрајк глађу”, каже члан Шешељевог правног тима Зоран Красић. На оптужбе да застрашује сведоке Шешељ је одговорио противоптужбом да му тужиоци притисцима преотимају сведоке који желе да сведоче у његову одбрану.
Прећутни утисак из холова трибунала јесте да се тужиоци не могу надати пресуди којом би Шешељ био осуђен на дугогодишњи затвор. Проблеми са којима се више пута промењене екипе тужилаца суочавају од почетка суђења, ако се по страни оставе Шешељеве неретко увредљиве провокације, проистичу из саме оптужнице коју је против
њега подигла бивша главна тужитељка Карла дел Понте.
Шешељ је оптужен да је „говором мржње”, али и регрутовањем, опремањем и слањем на ратишта добровољаца СРС-а, које је наводно контролисао, учествовао у прогону, истребљењу, вишеструким убиствима, затварању, мучењу и окрутном поступању, безобзирном разарању и пљачки Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ. Такође,
оптужен је и за депортацију и присилно премештање Хрвата из војвођанског села Хртковци 1992.
У судници се до сада показало да је, као и у неким другим хашким поступцима, оптужницу много лакше написати него доказати. Већина сведока оптужбе, укључујући и жртве тешког злостављања попут садашњег председника Странке демократске акције
БиХ Сулејмана Тихића, у судници није могла, а често није ни покушавала да успостави јасну везу, а још мање командни однос, између српских паравојника, починилаца злочина, и самог Шешеља. Шешељ је такве исказе редовно називао „поштеним”, често
потврђујући да су злодела почињена, али негирајући своју одговорност, уз тврдњу да је добровољце слао у ЈНА или Војску Републике Српске које су им командовале на ратиштима.
Красић каже да правни тим готово пет месеци нема такозвану привилеговану комуникацију са Шешељем, да је суд пре месец дана дозволио ову врсту комуникације са једним чланом тима Борисом Алексићем. „Он не користи ту привилеговану комуникацију. Ми се с њим чујемо, али о предмету се не прича, зато што се све прислушкује, па може да се користи против њега. Војислав је тамо сам, користи своју интелигенцију, знање и неке податке које смо му ми раније доставили и он изузетно добро води поступак”, наводи он.
Радош Милутиновић
[објављено: 22/01/2009]
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1230
(12/2/09 2:00) Reply
Re: Шешељ ante portas!
Процес против Шешеља у ћорсокаку
Суђење прекинуто на неодређено време, тужилаштво признало да нема доказе за Зворник
Специјално за „Политику” од дописника Бете из Хага
Јучерашњом (не) очекиваном одлуком да на неодређено време прекину суђење Војиславу Шешељу, судије Хашког трибунала дале су преко потребан „минут одмора” тужиоцима, којима је за извођење доказа против лидера Српске радикалне странке остало још само шест радних сати.
Када ће и да ли суђење Шешељу бити настављено, након што следеће недеље судије саслушају још једног сведока, за сада неизвесно је. У одлуци се, наиме, наводи да ће прекид трајати док судско веће не одлучи другачије.
Прегласавајући председавајућег Жана-Клода Антонетија судије Фредерик Хархоф, из Данске, и Флавија Латанци, из Италије, усвојиле су захтев тужилаштва за прекид суђења до даљег, заснован на тврдњи једног заштићеног сведока да су му Шешељеви сарадници претили.
Подносећи захтев средином јануара, тужилац Дерил Мандис је у судници оценио да је „интегритет поступка компромитован”, сугеришући да процес до сада није био правичан – за тужилаштво. Јавност је тада остала ускраћена за детаљније образложење, које је тужилац дао иза затворених врата.
И шта сада, питали су се јуче посматрачи и новинари у судским холовима, али нико, укључујући и представнике тужилаштва и трибунала није имао одговор.
Да ли тужилаштво – које је Шешељ јануарском најавом да неће изводити доказе одбране довео у временски теснац – само „купује време” у нади да ће пронаћи нове, кључне сведоке или, пак, наговештава да би због „нарушеног интегритета” и „неправичности” поступка могло затражити ново суђење – за сада се не може разлучити.
У виду, при том, ваља имати и да Шешеља ускоро пред трибуналом очекује још једно суђење, по оптужници за непоштовање суда у којој се тврди да је у једној од својих књига открио идентитет заштићених сведока.
Као и прекид главног суђења, тај процес биће последица тврдњи тужилаштва да Шешељ од почетка поступка у новембру 2007. застрашује сведоке, на које је Шешељ узвраћао контраоптужбама да му тужиоци притисцима преотимају сведоке одбране.
Председавајући судија Антонети, саопштавајући одлуку о прекиду процеса, није се либио да Шешељу препоручи улагање жалбе, уз опаску да би апелационо веће суда морало одлучити да ли је исправно прекидати суђење оптуженом који је шест година у притвору и то неколико сати пре краја извођења доказа оптужбе.
Шешељ је у судници, међутим, на темељима своје одбране, тврдио да се прекидом, по налогу НАТО, САД и ЕУ, чије судије су „инструменти”, спречава „прави, природни и правни” исход суђења – ослобађајућа пресуда.
У једра Шешељеве самоуверености, јуче су дували и ветрови са тужиочеве клупе у хашкој судници. Заступник оптужбе Матијас Маркусен имао је, наиме, непријатну дужност да призна да нема доказе за значајан навод оптужнице да је Шешељ у марту 1992. у Малом Зворнику позвао на протеривање Муслимана из суседног Зворника.
Тај навод оптужнице био је утемељен на исказу сведока ВС-2000 којије прошле недеље у судници поновио да је у марту 1992. на скупу уМалом Зворнику чуо Шешеља како позива Србе с друге стране Дрине дасе „дигну”, „врате балијама мило за драго” и „покажу им пут наисток”. Сведок је описао и тучу која је избила после говора.
Шешељ је, прошлог четвртка, узвратио предочавањем доказа, извештаја из партијског гласила радикала „Велика Србија”, да је говор у Малом Зворнику, праћен инцидентом, одржао у августу 1990, а не умарту 1992. када, како је тврдио, никаквог скупа СРС-а у том граду нијени било.
На позив судије Антонетија да предочи додатне доказе за наводоптужнице о митингу у марту 1992, тужилац Маркусен је, послепретрага архива тужилаштва, новинске документације у Србији и БиХ и бројних књига Шешеља, јуче изјавио да – таквих доказа нема.
Како је могуће да нико из тужилаштва такву претрагу није обавио упротеклих шест година, проверавајући исказ сведока, питање је које,према упућенима у рад заступника оптужбе, и без одговораодражава стање у поступку против Војислава Шешеља.
Радоша Милутиновића
[објављено: 12/02/2009]
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1247
(20/3/09 5:03) Reply
Војвода поручује
Браћо и сестре,
Знам да Србија грца под теретом неправде и понижавања, који за циљ имају васколико уништење наше државе и нашег народа. Немојте, браћо и сестре, да верујете евро-атланској пропаганди, којима Вас свакодневно бомбардују прозападни политички фактори и медији. То је она пропаганда која Вас убеђује да ћете боље живети ако се одрекнете Косова и Метохије, Војводине, Рашке области, националне части и поноса, историје и наших славних предака. Нећете живети боље ако то урадите, и ако се определите за Бриселску утопију. Напротив, ако Србија уђе у ту наднационалну творевину, створену само зарад израбљивања источне Европе, стандард наших грађана ће биће још гори, а наша држава ће доживети финансијски и економски крах, као што се ове године то већ десило у Мађарској и балтичким земљама. Брисел уништава нашу привреду, отима наше ресурсе. Због политике Брисела према нашој земљи, грађанима Србије сваким даном је све горе. Наша једина шанса у економском, националном и сваком другом смислу је сарадња са свим оним земљама које прихватају Србију као равноправног партнера без икаквог условљавања, а посебно са братском Русијом.
Само уз подршку Руске федерације, можемо сачувати наше Косово и Метохију, Војводину, наш територијални интегритет и суверенитет. Зато, браћо и сестре, не верујте пропалој нео-титоистичкој политици, према којој се може седети на две столице, и на истоку и западу. Крвави распад Брозове Југославије је доказао погубност лицемерне и неискрене политике. Запад ће нас поштовати, само ако поштујемо сами себе. Однос снага у свету се мења, антиглобалистички фронт јача, имајте то увек на уму када вас безочно лажу да пљачкашки систем који предводе Брисел и Међународни монетарни фонд нема алтернативу.
Браћо и сестре, ви добро знате да су у прљавом покушају пуча у Српској радикалној странци заједно учествовале стране обавештајне службе, амбасаде Сједињених америчких држава и Велике Британије, домаћи тајкуни, пре свих Мишковић и Беко, затим Тадић, Ђилас, и њихови пријатељи Николић и Вучић. Њихов циљ је био и остао оно што је Томислав Николић рекао, када је јавно поновио обећање дато својим газдама, Мантеру и Вордсфорту „Нећу се смирити док не уништим Српску радикалну странку“. Зашто је њихов циљ, уништење Српске радикалне странке? Зато што је Српска радикална странка последњи бастион у одбрани српских националних интереса. Сасвим је јасно да свој циљ покушавају да реализују нападом на два фронта, један је у Београду, а други у Хагу. Учешћем у том прљавом послу, издајници идеологије српског национализма и нови Мантерови миљеници, уназадили су Србију, а све зарад могућности да једног дана буду мањински марионетски партнер Демократске странке.
Браћо и сестре, увек верујте у себе, борите се, будите стрпљиви и непоколебљиви, само тако можемо опстати, будите уверени да ћу ја истрајати у својој борби, јер мени је истина о српском народу најважнија.
Моја вера у идеологију српског национализма јача је него икада. Мој дух јачи је него икада. Спреман сам да се борим до краја, ма какав да буде даљи ток овог монтираног процеса који се води против мене. Највећу снагу даје ми ваша подршка, и на њој сам вам неизмерно захвалан.
Војислав Шешељ,
Хаг,
11. Марта 2009. године.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1283
(18/4/09 1:07) Reply
Re: Војвода поручује
ПРЕДВИЂАЊА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА
Проф. др Мила Алечковић-Николић
Када се налазимо у завршном чину драме, а нема катарзе, када је нешто потпуно обесмишљено и присуствујемо низу историјских бесмислица и неправди, када све, и правне, и политичке, и историјске и психолошке аутопсије неког суда, као мртвог чудовишта дају свој поражавајући закључак бесмисла, онда човеку не остаје више ништа друго до да подвуче црту и направи суму и закључак свега што је било предмет идеолошке борбе или осуде.
Ја сам зато одлучила да из читавог хашког , правног, политичког, геополитичког и психолошког замешатељства оптужби против државе Србије, против једног ратног , тамног доба, против целокупног српског руководства и против једног човека - Војислава Шешеља, извучем само оно што се налази у равни идеја и што ће у виду предвиђања и анализа, остати у даљој историји.
Било да се неко слаже са ставовима Војислава Шешеља или не, било да је његов политички противник или да је његов присталица, било да му се допада Шешељев политички стил борбе или не допада, сваки поштен човек мора да призна да су се одређена запажања Војислава Шешеља од осамдесетих година прошлога века до данас , обистинила на штету Срба и на штету читаве Југославије. То је уједно и једино оно што ће остати записано у историји анализа и што ће се памтити, будући да историја дугорочно памти само тачна предвиђања.
Зато је, како год да се у овом 21. веку заврши суђење Војиславу Шешељу, како год да се заврши тај последњи чин, потребно смирено и рационално дефинисати суштину идеја једног несумњивог интелектуалца, изниклог у проклетим авлијама балканског тамнога вилајета.
Који су то ставови и шта је у њима било политички тачно, а шта погрешно?
Пођимо редом. Још осамдесетих година прошлога века, најважнији сажети ставови Војислава Шешеља, били су:
1. Није никако требало дозволити да Муслимани на Балкану, прецизније на територији бивше Југославије постану нација ( а постали су), односно није требало дозволити да се од једне конфесије вештачки направи нова нација, са свим импликацијама које то политички, економски и геополитички носи.
2. Није смело да се дозволи да се створи аутономија Косова унутар Југославије и Србије, а да се исто таква аутономија не да Српској Крајини у Хрватској. Међутим, управо се ово догодило.
3. Административне границе унутар послератне Југославије, својом историјском конвенционалношћу, али посебно механизмом испуштања из контроле покренутим смрћу Јосипа Броза Тита и ратне генерације која је те границе одржавала, водиле су иминентно и неумитно ка пожару на Балкану који је на крају и избио.
У ова три става, односно анализе, може се у суштини најсажетије сабити све што је Војислав Шешељ годинама заступао или предвиђао, односно говорио.
У чему је дакле грешка или тачност његових предвиђања?
1. Прво предвиђање Војислава Шешеља тврдило је да ће вештачко преформулисање једне конфесије у појам нације, на Балкану изазвати политичку и физичку катастрофу
Од своје докторске дисертације Политичка суштина милитаризма и фашизма, па све до политичких проблема на Факултету са Атифом Пуриватром, Хасаном Сушићем и Омером Ибрахимагићем које је Шешељ назвао «националистима» и «реакционарним панисламистима» осамдесетих година прошлога века, Шешељ је свакако већ тада анализирао и увидео много догађаја које је ваљао ветар историје. Пореклом из Херцеговине, он се сукобио са Бранком Миљушем, секретаром савеза комуниста у Сарајеву. Избачен из Савеза Комуниста 1981., Шешељ Муслимане из Босне и Херцеговине третира као чланове једне конфесије, а никако као нацију или народ . Да ли је ико на овоме могао да му замери?
Јасно је да је дефиниција нације изван религиозних и теократских чинилаца универзална и да само маршалу Титу можемо да захвалимо што је донео ту чудну одлуку да од Срба Муслимана у Босни направи «народ» (који касније чак ни пуковник Гадафи није желео да прихвати као посебан народ).
О овом трагичном феномену на Балкану , који у некој другој географији са другачијом историјом можда уопште не би био трагичан, о феномену претварања једне конфесије (историјским околностима силом наметнуте конфесије) у онтолошко биће новог народа, писали су или сведочили, на један или на други начин, сви значајнији српски писци , од Меше Селимовића, Скендера Куленовића, Бранка Ћопића, до Иве Андрића.
Јосип Броз Тито стварање муслиманске нације од (великим делом лаицизиране) конфесије допушта зато да би учврстио свој положај у покрету Несврстаних који је Југославија тада водила, а у коме се налазило неколико великих муслиманских нација. Међутим, ово је касније послужило у сасвим друге сврхе, односно, послужило је да се пренагласи муслимански карактер Босне која је у ствари била састављена из три групације (православних Срба, Босанаца Муслимана етнички најчешће српског порекла, и Хрвата католика). То је затим послужило да се покаже како је Србија (односно Београд) у току рата деведесетих година прошлога века напала Босну, а заправо Срби, староседеоци из Босне , бранили су у том ужасном братоубилачком рату, своја села и животе.
У граду Сарајеву, који је штампа западних земаља деведесетих година представљала као муслимански опседнути и окупирани град, Срби су, пре него што су одатле отерани Дејтонским споразумом из 1995., сачињавали једну трећину популације. Даље се све у ратном урагану одвијало вртоглавом брзином , а крвави трагови братоубилачког страдања , у паклени круг поново су увукли претешку балканску историју.
2. Друго предвиђање Војислава Шешеља везано је за Косово и Метохију
Војислав Шешељ веома рано упозорава на то да Косово као део српске територије где живи велика албанска заједница, није смело да добије статус аутономне покрајине, а да то исто није добила и српска Крајина, односно Република српска Крајина у Хрватској, где су Срби у Лици и на Кордуну, били тада већинско становништво.
Шешељ је знао да је пројекат Јосипа Броза Тита био управо у томе да ограничи Србе у оквиру Југославије, и да на неки начин угоди Албанцима, како онима у Југославији, тако и онима у Албанији, у циљу да оствари пројекат Балканске федерације «од Црног мора до Трста», који би поред југословенског простора обухватио и Албанце и Бугаре. Сам по себи, овај пројекат могао је и да се оствари и можда би прошао без имало крви, да се управо у промовисању тих циљева нису сударили Јосиф Висатионович Џугашвили Стаљин и Јосип Броз Тито , те на тој подлози раскинули своје политичке односе 1948. године. Политички раскид ове две харизматске личности, осудио је на неки начин даљу судбину ускомешаног Балкана.
3. Треће предвиђање Војислава Шешеља везано је за нужан распад СФР Југославије после смрти Јосипа Броза Тита, Југославије коју су многи од нас, без обзира на вештачки карактер њених административних граница, док су исте те границе имале своје чуваре, сматрали могућом државом и волели је.
Јасно је да су у суштини планови распиривања националних мањина, посебно уз давање статуса нације једној конфесији (чак у време када Ислам на Балкану уопште није био екстреман) сигурно водили распаду заједничке државе, управо онако како је то веома рано видео Војислав Шешељ. Њему се обично приписује мржња према Југославији и политичка жеља да се ова држава распадне, а у суштини , Шешељ је само увидео да ће се то под одређеним околностима нужно догодити и на исто је на време упозоравао.
Војислав Шешељ деведесетих година 20. века предлаже да се југословенска федерација реорганизује у 4 републике: Србију, Македонију, Хрватску и Словенију, како би се смањио надолазећи опасни хаос.
Од времена Шешељеве осуде од стране власти 1984. године којом су доминирале фракције Савеза комуниста, па све до првих година новог југословенског сукоба, све ове три идеје, односно анализе, еволуирале су пратећи реалне догађаје на терену.
У одговору на анкету са парафразом питања Чернишевског Шта да се чини?( 1993.), у једном интервјуу који поново налазимо у делу Демократија и Догма, Војислав Шешељ се изјашњава о две новонастале аутономне покрајине и тврди да их треба укинути. Сетимо се да је због неодобравања Устава из 1974. који је без разлога установио две аутономне покрајине на штету Србије, правни факултет морао да напусти и каснији југословенски председник и српски премијер Војислав Коштуница.
Војислав Шешељ објашњава да је већинско становништво у Војводини српско, а да на Косову прети сепаратизам који ће штетити не само Србији, већ и читавој југословенској федерацији. Он из свега овога извлачи природан закључак да је југословенској федерацији потребно да преформулише 4 реално једнаке Републике : Словенију, Хрватску, Србију и Македонију, а да између Србије и Хрватске треба да се исцрта нова граница која ће водити рачуна о реалним популацијама «на принципу хуманизма и демократије». Укратко , Војислав Шешељ у тренуцима политичких комешања деведесетих година 20. века антиципира распад Југославије и , у почетку, он искључиво предлаже мере да се исти спречи.
Границе које Шешељ тада предлаже, будући да двема Републикама (међу којима није била Србија) дотадашње границе више нису ништа значиле, одговарале су реалним историјским границама живога народа после катастрофа и ратова.
"Те границе исцртао је сам Анте Павелић у току другог светског рата. Исцртао их је српским гробљима, концентрационим логорима, масакрима, јамама. Сматрам да српски народ та гробља ни у ком случају не сме да остави ван граница српске државе(...)», говорио је тада Шешељ, како то Ив Батај пише, слично Морису Баресу у књизи "Земља и мртви".
Војислав Шешељ констатује нужност српског суверенитета и независности у границама које би обухватиле све српске земље. Осим савезног српског дела, Шешељ говори и о Македонији, Црној Гори, Босни, Херцеговини, Дубровнику, Банији, Кордуну, Славонији и Барањи.
Међутим, како су догађаји напредовали, нови из Југославије истргнути сепаратистички ентитети подржани споља добијају обуку и наоружање ( амерички плаћеници улазе у акцију на страни тзв. «хрватских снага» загребачког, а потом хрватско-муслиманског ентитета у Босни, како би обављали операције обавештавања, испоруке оружја и обуке за рачун САД), те тако, потпуно независно од саме Србије , ситуација на Балкану постаје све тежа.
За Монитор , 31 маја 1991. Шешељ каже, оно што му се касније највише замерало, а то је да би Срби требало да се споразумеју са Италијанима и да оживе Лондонски уговор из 1915. године, те да српско-италијанска граница треба да буде постављена на линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица .
Веома важан је још један цитат из интервјуа који је дат за НИ Свет, 17 априла 1993. у коме Шешељ говори о зрелости идеје повезивања српских земаља у две фазе. Прва би била уједињење Републике српске и Републике српске Крајине, а ово би требало да се догоди одмах, јер је у питању живот или смрт за обе а посебно за ову последњу. Друга фаза би била уједињење овакве државе у савезну републику Југославију у облику посебне федералне јединице.
У време ових Шешељевих анализа, Србија је смрвљена драстичним економским и политичким ембаргом ( 8 новембра 1991. уведене су санкције против Југославије, а затим задржане само против Србије. 30. маја 1992. од стране савета безбедности Уједињених Нација – уведен је тотални енергетскии и ваздушни ембарго) и оптужена је за све драме на Балакану иако се она није ни од кога сепаратистички одвојила, односно она није узроковала насталу ситуацију. Тзв. интернационална заједница,односно пре свега англосаксонско и немачко руководство повлаче главне конце у одлучивању о изолацији Србије.
И као што то обично бива у потпуно пропалој и неукој психологији "мирнодопског запада", ствара се психолошки контра-ефекат и Срби свих политичких убеђења уједињују се у отпору осећајући да је агресија на њих неоправдана.
У том тренутку Војислав Шешељ говори о уједињењу српских земаља које се словеначким и хрватским сепаратизмом (25 јуна 1991) , а затим и босанским (29 фебруара-1 марта 1992.), de facto већ десило.
Неизоставно треба увек подсетити и на то да су на овим деловима Хрватске и Босне, Срби живели одавно, али да су били стравично масакрирани у току другог светског рата. Изјаве Војислава Шешеља тако су само пратиле реалне догађаје српског становништва које је већ само почело да се организује у покрет отпора на територијама где је страдало од Павелићевих Усташа у другом светском рату.
Неко може да се руга чињеници да на почетку 21. века, у ери глобализације, има гласова који желе да обнове нацију и суверену и независну државу. Али, шта желе суверенисти и присталице националне независности који су на гласању за нацрт технократског устава европске уније гласали «НЕ» будући да су у њему препознали продужетак зависности од спољне политике САД?
Зар је потребно много мудрости да би се рекло ко данас води све економске ратове света и да је заправо жеља за независношћу од таквих сила , у ствари, просто жеља да се избегну бесконачни капиталистички ратови?
Србија је била експеримент тзв «коерзитивне дипломатије» по речима које је употребљавала Мадлен Олбрајт, односно економског исцрпљивања ембаргом , а потом стравичним и криминалним ратним борбеним дејствима.
Али, оно најважније и оно што треба увек понављати, јесте да су присталице Европске Уније преурањеним признавањем словеначке и хрватске сецесије разбили једну државу Југославију да би створили 5, 6 нових вампирских државица, у време када ти исти у Европи желе да се уједине у једну јединствену и велику државу.
Војиславу Шешељу се све ово данас ставља на терет и у кривицу . Стављају му се на терет у суштини ове три анализе и ова три потпуно остварена предвиђања. Остало је углавном политички фолклор, декор или барок његове ратне реторике. Али, суштина свих оптужби јесу та три догађаја која је Шешељ давно, познавајући историју ове географије, јасно наслутио.
Зар је он крив што је све то већ осамдесетих, а касније и деведесетих година прошлога века , осетивши архетипско понављање прошлости, немило предвидео?
Ако данас, дакле, после завршног чина суђења, у Процесу и Замку одлуче да убију коњаника који је само временом погађао лоше вести, онда је важно да се још једном сетимо онога што је он заступао и говорио.
Историја ће те речи упамтити, управо зато јер су се све три Шешељеве црне слутње на вековној рани ропског, али и хајдучког, ускочког Балкана, дословце оствариле.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Email This To a Friend
Topic Commands
Click to receive email notification of replies 
Click to stop receiving email notification of replies