Mnogi kad se suoce sa nekom novom stvari, ne kazu ne znam, vec to nije tako. Kako je? Onako kako smo i do sad znali. Moze li u takvim okolnostima da se dodje do cistih, ili, nazovimo ih, novih saznanja. (Radivoje Pesic)
Nase radove ne sme zapljuskivati bes sovinista koji ... u horu od sto hiljada ludaka traze 'veliko carstvo' ovoga ili onoga vladaoca od pre nekoliko stotina godina. Ti zahtevi ... nisu nista drugo do jedno ludo nazadnjastvo.
(Dragisa Lapcevic, Borba, 16.10.1911)
Problem sa cinjenicama je u tome sto ih ima tako mnogo. (Samuel McChord Crothers)
Registered Member
Posts: 1313
(23/4/09 7:20) Reply
Re: Vide, kome ces se privoleti carstvu?
Галеано: Пљачка траје вековима
У књизи коју је Чавес поклонио Обами, инстант бестселеру у Америци, износе се многобројни примери систематског израбљивања јужноамеричког континента и карипских земаља
Економска неправда годинама погађа народе Латинске Америке
Од нашег дописника
Вашингтон, 22. априла – Узалуд је тражите, рекао је љубазни продавац у огромном двоспратном „Бордерсу”, када је проверивши на компјутеру констатовао да ће „Отворене вене Латинске Америке”, уругвајског писца и новинара Едуарда Галеана, бити тешко наћи у било којој од стотинак продавница у ланцу „Бордерс” књижара у оквиру вашингтонског региона.
Исто је и са независном продавницом „Политикс енд проз”. А три књижаре које су се у градском језгру америчке престонице специјализовале за левичарску публицистику и литературу, „Бусбојс енд поетс”, кажу да су све Галеанове књиге на енглеском преко ноћи распродате. Продавци књига у Вашингтону увек су упознати са актуелним догађајима: оног тренутка када је Чавес предао Обами на поклон Галеанову књигу( У Тринидаду, на свеамеричком самиту), „Бордерс” је изнео све залихе, јер су за њом похрлиле муштерије, каже Џим Хејстингс, млађани продавац у испостави на Чеви Чејсу.
Ову „Библију латиноамеричке левице”, Галеанове „Отворене вене…” писане још далеке 1971. одавно имам у својој библиотеци на оригиналном шпанском језику, па нећу морати да чекам да подстакнута тржишним изазовом, ретким у ово време, нови врући примерци стигну до политичке престонице.
Како то да Латинска Америка, коју су шпански освајачи назвали Елдорадом („Позлаћена земља“), тако богата природним ресурсима, вековима преживљава у беди и понижењима, пита се овај шездесетоосмогодишњи уругвајски интелектуалац у „Отвореним венама…” које су подељене у три поглавља. Већ су ова три поднаслова „Сто милиона деце у оку урагана”, „Подземни извори власти” и „Развој је путовање са више бродоломника него навигатора” сажети Галеанови одговори.
Галеано оптужује економску неправду и светске центре економске моћи да су пет векова исисавали цео материјални и људски капитал из Латинске Америке. Свака земља има своју трагичну причу у односима са „Великим братом”. Када је о сада актуелној Куби реч, од које Вашингтон тражи да ослободи политичке затворенике и поштује људска права како би полувековни ембарго био подигнут, Галеано наводи речи некадашњег америчког амбасадора Ерла Смита који је пред сенатском комисијом у Вашингтону сведочио како је Хавана изгледала пре доласка Фидела Кастра на власт:
„САД су практично управљале целом земљом, амерички амбасадор имао је више утицаја него министри, то је по моћи био други човек на Куби, одмах иза председника, а некад и испред њега”, цитира се амерички амбасадор који је и сам био на нивоу председника Кубе.
У земљи црног становништва, на Хаитију, која је прва извела победничку побуну против ропства, оно је поново уведено кад су је Американци окупирали, пише Галеано. „Увели су расну сегрегацију и завели режим принудног рада, приликом једне побуне израбљиваних Хаићана побили су хиљаду петсто радника (по анализи америчког сената из 1922. године)… А када је тамошња ’локална’ влада одбила да националну банку претвори у испоставу њујоршке Сити банке, Американци су суспендовали плате председнику и министрима како би их натерали да се предомисле…
Галеано детаљно описује како су од кафе, каучука, памука, банана, злата, сребра, бакра и шалитре, профитирале земље потрошачи, а уништаване земље произвођачи. Он описује како је америчка „фрут компани” постала суверени владар многих карипских државица: у њима су се смењивали диктатори који су владали уз помоћ Вашингтона. „У таквом краљевству апсурда, природне катастрофе претварају се у благослов неба за земље произвођаче”, пише Галеано. Долази до поскупљења на светском тржишту и тако се мобилишу акумулисане резерве.
Велике хладноће уништиле су сетву кафе у Бразилу 1969… Управо је зато Бразил успео да своја складишта растерети 60 милиона врећа кафе које је држава држала у резервама бранећи се од даљег пада цена. То је тада било равно двема трећинама бразилског спољног дуга. Да није било мраза, Бразил би морао ове залихе црног напитка да спали… Примера има на претек – и у новијој историји Латинске Америке. А лукави Чавес који је овог пута са новим председником САД хтео да буде фини, преко књиге коју је поклонио, као да је хтео да поручи Вашингтону: престаните да пљачкате Латинску Америку.
Зорана Шуваковић
[објављено: 23/04/2009]
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1314
(23/4/09 9:38) Reply
Re: Vide, kome ces se privoleti carstvu?
Quote:ekonomije i rasta/pada životnog standarda
Wednesday, 08 April 2009
Po računici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost domaće valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka.
Kako ste došli do cifre od 62 milijarde?
– Po osnovu novih zaduživanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeća dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduživanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeće već zadužuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil“, oni sve živo uvoze. Osim, možda, kreča. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija“, „Tigar“, farmaceutske kuće. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama.
Zašto smo toliko uvozili?
– Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske stručnjake sa Jožom Mencingerom na čelu i napravili su koncept koji je bio bitno drugačiji od onoga što im je preporučivao Džefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ubeđenju, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi ekonomije“ o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj trgovini ima tri-četiri strane. Dakle, nije se čovek time bavio. Ili magistar Dinkić, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili Vlahović, koji je radio u „Diloid i Tušu“, ali ne sećam se da je pre izbora za ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Pitić, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr Đelić, koji je bio asistent Džefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari“, kako je Labus voleo da kaže. I osim njega, svi su i danas na funkcijama.
Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje značajno smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog aranžmana sa njima. Čim je aranžman prekinut, nastavilo se po starom.
– Tačno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je dobro da ovi naši „vizionari“ sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto hoće da proguraju, oni samo kažu MMF to traži. A možda i ne traži. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako ćemo mi imati koristi od te krize jer će strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da žive van vremena i van prostora.
Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u?
– Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravanja sve većih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge čoveku zavisnom od kokaina. Kad neko dođe u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno žestoko lečenje. Tragično je što smo došli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek niža nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teško pronaći alternativu. Moguće je da postoje šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta će sa deviznim rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara.
Može li se nešto uštedeti i bez pomoći sa strane?
– Prvo, da je prihvaćen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridruživanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano snižavamo carine i budžet ostaje bez prihoda. Takođe, morali bi maksimalno da štedimo električnu energiju i da sav višak izvozimo. Ali najviše bi se moglo uštedeti da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To je najprirodniji način da čoveka, preduzeće, državu, naterate da se razumniji ponaša i da manje troši. Precenjena vrednost nacionalne valute sistematski smanjuje sklonost svih prema štednji. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo više čuvali.
Predviđate „argentinski scenario“. Šta je to toliko strašno što nam se, posle svega, može još dogoditi?
– Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smanje, vrednost nacionalne valute više neće moći da se brani. I tada ćemo doći u situaciju da se vrednost dinara bitno smanji, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rublje svele na jednu četvrtinu. I tu nastaje strašan problem za one koji su se zadužili i nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvaničnika kad su tvrdili da se kurs neće menjati narednih deset godina. Kad dođe do toga da preko noći morate izvršiti devalvaciju, za one koji su se zadužili nastupa katastrofa.
Muzej MMF promašaja
Zašto ste toliko kritični prema MMF-u?
– Zato što ne znam nijednu zemlju koja je imala uspešan privredni razvoj a da je imala je stendbaj aranžman sa tom institucijom. Zato što su 23. septembra prošle godine saopštili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima šanse da u 2009. ostvari rast od šest do sedam odsto. Prvi čovek MMF-a je 2000. godine izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u makroekonomske udžbenike kao ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primenjuje recepte MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je u ovoj zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome je detaljno opisano sve šta su im preporučivali.
Autor: Branislav Krivokapić | 05.04.2009.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Quote:Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doživeli Meksiko, Rusija i Argentina, kaže za „Blic nedelje“ Mlađan Kovačević, profesor univerziteta i redovni član Akademije ekonomskih nauka.
Ha ha ha
Nemoj Vide, molim te. Kakve su ovo gluposti. 62 milijarde dinara.
Pojeli su ih vasi mafijasi i kriminalci a ne neoliberalni zapad.
Registered Member
Posts: 1318
(23/4/09 14:38) Reply
Re: Vide, kome ces se privoleti carstvu?
Бавиш се микро-економијом на нивоу предузећа, претпостављам, то те не чини стручњаком за вођење економске политике једне државе.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Re: Vide, kome ces se privoleti carstvu?
Molim te Vide. Vodeci strucnjak iz Srbije je isto sto i Yr 12 student na zapadu.
Hajde navedi listu uvoznika i kolicinu uvezene robe pa da se bavimo matematikom iz osnovne skole da bi videli kako su vodeci strucnjaci iz Srbije dosli do broja od 60 i nesto milijardi!
situacija je vise nego jasna. U Srbiji vlada LOPOVLUK!
U ovoj recenici sve je objasnjeno i nema potrebe da se objasnjava koji lopovluk, kako je to moguce i gde su nestale pare od inostranih kredita.
Ali hajde;
Quote:Krediti koje je Srbija uzela nisu racionalno korišćeni kako to teorija sugeriše. Da jesu, sve bi pucalo od privredne aktivnosti, zaposlenost bi bujala, a ne bi opadala iz godine u godinu. Teško je objasniti kuda su otišle desetine milijardi dolara uzetih kredita kao i prihodi od prodaje državne imovine. Srbija je zemlja propale infrastrukture, tragično niske zaposlenosti, prekomerne potrošnje, rastuće zaduženosti građana i strahovite emigracije. Olaka lakirovka koju nudi deo srpske ekonomske misli je loša usluga društvu i kompromitacija struke.
Privredna aktivnost i zaposlenost je beznacajna u odnosu na svetski standard. Privredni sektor zapocne odredjeni projekat, a kad kapital zatreba onda se preko "kolega", prijatelja, rodjaka, ili ortaka sredjuju dilovi kako bi oni koji su tada na vlasti u Srbiji preko diplomatskih veza sredili da se obezbedi kredit iz inostranstva uz veoma povoljne uslove ali samo za one koji su u "deal" uvuceni, a to znaci kreditori i lokalni mafijasi bizmismeni.
Naravno kapital pristigne i sada bi se isti trebao uloziti u obnovu infrastrukture, kupvinu znanja i sirovina i na proizvodnju, ali da li se to desava?
Ako se ne desava gde je onda kapital/kredit investiran?
Mislim o ovome je besmisleno govoriti. Optuzivati neoliberalni zapad da vas pljacka, a daje vam "life line" je cisti bezobrazluk. Kako bi bilo da se vi koji glumite "postenjacine" obracunate prvo sa vasim lokalnim seronjama pa kada stvorite pravnu i ekonomski "viable" drzavu da se obratite ponovo onima koji bi vam opet pomogli da stanete na vlastite noge.
Inace ste veoma nesposobni i nesnalazljivi iako ste istovremeno prevrtljivi i skloni laganju i varanju ali samo u mutnom i dok vazi zakon vaseg uobicajenog gangstersko-lezilebovickog operativnog sistema. U pravnoj drzavi u kojoj treba da se radi i koristi mozak vi bi bili TRUBE.
Registered Member
Posts: 1322
(24/4/09 10:53) Reply
Re: Vide, kome ces se privoleti carstvu?
Историјо,
Само читам шта економисти пишу. И закључујем. Лопова и корупције ће увек бити, али главни проблем је лоше постављена економска политика.
Исти аутор каже и ово:
Quote:Прецењени курс динара је најважнији разлог за овакво стање платног биланса и величину спољног дуга. Јак динар подстиче увоз и дестимулише извоз.
Quote:Ефекти политике курса динара се јасно могу видети када се српски извоз упореди са другим транзиционим државама. Србија извози два пута мање од Бугарске, три пута мање од Словеније, пет пута мање од Румуније, преко десет пута мање од Мађарске и петнаест пута мање од Чешке
Quote:Од 2000. године до данас, цене у Србији су кумулативно порасле за око 270 одсто. У истом периоду цене су у САД порасле 17 процената, док се у евро зони пораст креће између 10 и 15 одсто.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1323
(24/4/09 11:03) Reply
Re: Vide, kome ces se privoleti carstvu?
Или, како је то било у Словенији....
Quote:”Pa, šta?!” – reagovao je uz osmeh prof. dr . Jože Mencinger, ”otac” slovenačke tranzicije, na podsećanje da se Slovenija po ekonomskim slobodama sada nalazi tek na 58. mestu u svetu i 27. u Evropi.
- Ma, to je ekonomska sloboda za strance, a ne za domaće stanovništvo. Ona je jednako ideološka tvorevina kao što je to nekada bilo samoupravljanje, objašnjava ugledni ekonomista i direktor ljubljanskog Ekonomskog instituta (između ostalog, bio podpredsednik prve slovenačke vlade, ostavku dao uoči osamostaljenja), i navodi primer:
- Estonija je na tim lestvicama ekonomskih sloboda uvek bila u vrhu, Slovenija jako pozadi, a mi njih šišamo u socijalnim prilikama. Pre mesec dana sam bio u Estoniji i iznenadio sam se koliko je Talin uređen i čist. Ali, čim kročiš iz njega, golim okom vidiš da stvar nije toliko dobra. Socijalne razlike su ogromne, to potvrđuje i statistika. A Slovenija po socijalnoj koheziji i ekonomskoj uspešnosti ulazi u kvadrat skandinavskih zemalja.
Slovenački model tranzicije se smatra najuspešnijim među istočnoevropskim zemljama, a upravo su Slovenci bili najneposlušniji prema uputima i savetima iz inostranstva...
- Odbacili smo sve nauke koje smo dobijali od međunarodnih institucija, MMF…Slovenija se uhvatila u koštac sa problemima drukčije nego su joj savetovali raznorazni eksperti iz sveta.
Najurili ste i slavnog eksperta Džefri Saksa…
- Oko privatizacije Saks je bio na jednoj, ja na drugoj strani. On je bio za naglu privatizaciju, a ja za postepenu. Uostalom postepenost je bila ključna stvar u svim našim tranzicijskim poslovima.
Uvođenje fleksibilnog ili tečnog kursa tolara, smatrate najznačajnijom ekonomsko-političkom odlukom…
- Evo, posle 13 godina se pokazalo da je ta odluka zaista bila prava. Nikad nisam dobro razumeo zašto neka država svoju ekonomsku politiku zasniva na stabilnosti kursa i cena. Kada sam u Hrvatskoj pitao zašto toliko brinu o stabilnosti kune, umesto o zaštiti proizvodnje, odgovaorili su mi da se jaka i stabilna valuta tretira kao stvar prestiža države i tadašnjeg predsednika Hrvatske.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Quote:Кључна теза мог текста је била да банке у Србији годинама наплаћују највише каматне марже у Европи. Илустрације ради, према недавној анализи Народне банке Србије (НБС), домаће марже су за 344 одсто више од оних у Мађарској и 55 одсто више од оних у Хрватској.
Quote:У свом тексту сам изнео и другу кључну тезу – банке у Србији плаћају најмањи ефективни порез у Европи. Просечена ефективна пореска стопа банкарског сектора у Србији 2006. и 2007. године била је испод пет одсто. У Хрватској, у истом периоду, та стопа је износила 20 одсто.
Quote:Не знам како банкари зову новац који годинама лежи некористан, зарађује огромну камату код НБС, а на први знак кризе нестаје из земље – ја га зовем „шпекулативни“.
Коначно, банкама не замерам ништа. Банке раде оно што је за њихове власнике најбоље. Замерам економским властима у Србији што су створиле амбијент у коме је могуће наплаћивати највеће марже и провизије, плаћати најниже порезе у Европи и бити мека за шпекуланте. Укупно економско стање Србије је споменик таквој политици.
Alo!:Naprednjaci su počeli su da se okupljaju oko 21 sat, kad su bili poznati preliminarni rezultati izbora, a posle ponoći pridružio im se Tomislav Nikolić u pratnji supruge Dragice. Ponesen slavljeničkom atmosferom, lider naprednjaka je u jednom trenutku uzeo mikrofon i zapevao narodnu pesmu „Ima jedan kućerak u Sremu“, što je bilo propraćeno gromoglasnim aplauzom. Izborom baš ove pesme, Nikolić je očigledno hteo nešto da poruči bivšim partijskim saborcima radikalima i njihovom lideru Vojislavu Šešelju. Naime, Šešelj je u svom čuvenom testamentu, koji je sročio dok je štrajkovao glađu u Hagu, zahtevao da mu se na sahrani, nad grobom, svira upravo pesma „Ima jedan kućerak u Sremu“.
Re: Ima jedan kućerak u Sremu
Nisko i necivilizovano od Nikolića. Još jedna potvrda šta se od takvih (radikala sa i bez bedža) može očekivati. Šešelj jeste kakav jeste, ali on je Nikoliću i mama i tata.
Drugi děo priče je da kad bi se Šešelj vratio, glasovi bi se zaměnili.
Zrcadlo:Nisko i necivilizovano od Nikolića. Još jedna potvrda šta se od takvih (radikala sa i bez bedža) može očekivati. Šešelj jeste kakav jeste, ali on je Nikoliću i mama i tata.
Ne vidim ja u tom potezu ništa strašno. On je politički sahranio Šešelja. Nakupilo se gorčine u čoveku pa je malo dao sebi oduška.
Zrcadlo:Drugi děo priče je da kad bi se Šešelj vratio, glasovi bi se zaměnili.
Nisam baš siguran. Posle više od dvadeset godina narodu je dosta svega onog što personifikuje Šešelj. Vuk menja i dlaku i ćud ali Šešelj ne. On bi, u slučaju da se vrati (a neće uskoro), nastavio sa incidentima i glupostima. Sit je narod toga. Jeste ponekad on zabavan ali kad dođe naplata te zabave po narodnim leđima...
Re: Ima jedan kućerak u Sremu
Možda. Možda ćemo saznati, a možda i nećemo. Međutim, izvěsno je da je otpevavši "Ima jedan kućerak u Sremu" Nikolić postupio u Šešeljev(sk)om maniru egzibicionizma i sitnodušnog podjebavanja.
Gledajući uopšteno radikalske voždove, tu se moral nikad nije nazirao. Pogledaj Branu Crnčevića.
Re: Vide, kome ces se privoleti carstvu?
Email This To a Friend
Topic Commands
Click to receive email notification of replies 
Click to stop receiving email notification of replies