Mnogi kad se suoce sa nekom novom stvari, ne kazu ne znam, vec to nije tako. Kako je? Onako kako smo i do sad znali. Moze li u takvim okolnostima da se dodje do cistih, ili, nazovimo ih, novih saznanja. (Radivoje Pesic)
Nase radove ne sme zapljuskivati bes sovinista koji ... u horu od sto hiljada ludaka traze 'veliko carstvo' ovoga ili onoga vladaoca od pre nekoliko stotina godina. Ti zahtevi ... nisu nista drugo do jedno ludo nazadnjastvo.
(Dragisa Lapcevic, Borba, 16.10.1911)
Problem sa cinjenicama je u tome sto ih ima tako mnogo. (Samuel McChord Crothers)
Ma Đole rastegnuo Srbiju do Like pa je tako izgubio granicu Hrvata i Bugara, a zna on da se ovi dva puta sukobiše i tad legendusina odluči stvoriti Hrvate u Albaniji... 'em je daleko od Srba, 'em je prazna jerbo legenda zna da Albanci dolaze tek u 11. st sa Kavkaza... vuk sit a ovce na broju...
Đole je car i gotovo, veći nego car Đuro doktora Deretića...
Nego, za vas sa jeftinijim ulaznicama: covek rece, i osta zivi, jeste da se hrvatska kutlura (u ovom slucaju nosnja) do Cetine i ona izmedju Skadra i Ohrida RAZLIKUJE, ali po njegovom misljenju to nema veze
Registered Member
Posts: 1182
(24/10/08 9:10) Reply
Re: vide,
Тачан је док се аргументовано не оспори.
Ајнхард бележи како неки вођа панонских Словена бежи код Срба, па зашто би онда било чудно да део хрватског племена прође кроз територију Срба и настани се на пустом подручју?
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1185
(24/10/08 9:52) Reply
Re: vide,
Срби пре и после мира у Ахену 812. године: 1. датоване громиле; 2. градине са громилама; 3. познати градови; 4. гробови франачких особина; појединачни франачки налази; 6. хрватска гробља; 7. гробља Коман културе; 8. граница простирања забележених громила; 9. претпостављено простирање громила око 800; 10. области под привременом франачком влашћу; 11. области под бугарском влашћу; 12. племена која су населили Франци; 13. вероватно границе после 812.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1214
(16/12/08 9:25) Reply
Re: vide,
NIN je, u broju od 4. decembra 2008, objavio podatak da je na Filozofskom fakultetu u Beogradu uklonjen s predavanja arheolog prof. dr Đorđe Janković, jer je stampao knjigu o srpskim grobovima u okolini Knina i Grahova - u 4. i 5. stoleću posle Hrista. Oni koji su to odlučili obrazložili su da tada Srbi nisu bili na tom području, jer su se doselili tek u 6. i 7. stoleću na Balkan. No, danas je toliko mnogo radova da su Srbi (Sloveni) starosedeoci Balkana, Italije i Nemačke, da ovakav zaključak rukovodstava Filozofskog fakulteta nema nikakvo uporište. O tome je NIN-u poslao dopis Slobodan Jarčević, ali ga Redakcija nije objavila. Zbog toga ga distribuiramo, čime Vlada želi da upozori javnost da se osporavanjem srpskog prisustva u Krajini produžava falsifikat u jugoslovenskoj istoriografiji - prema čemu je Krajina hrvatska zemlja, na koju su Turci doveli Srbe iz Srbije i Crne Gore.
S poštovanjem, R. Licina, ministar
Слободан Јарчевић
11160 Београд, Миријево,
Радивоја Марковића 12/5
Тел. 3427-044
РЕДАКЦИЈА НИН-а
Београд, Цетињска бр. 1
РЕАКЦИЈА НА ЧЛАНАК
„ЗАВАДА ОКО СРПСКИХ ГРОМИЛА“
НИН – 4. 12. 2008, стр. 42. и 43.
Невероватно је то што се збило у вези с књигом археолога др Ђорђа Јанковића. Установио је да су на српској етничкој и историској земљи српски гробови из петог столећа после Христа. Званичници на Београдском универзитету не верују да су, тамо и тада, сахрањивани Срби, него тумаче да је то умирао неки други народ.
Новинарка Милена Милетић је све ово описала с неутралне тачке гледишта. А није имала право на такав став, јер знам да има у поседу уџбеник из историје с америчког Барбара универзитета из Калифорније, проф. др Иве Вукчевића: „Срби Германије, Етрурије и Илирије“. У овој књизи се наводе стотине поузданих извора о античком присуству Срба на овом огромном простору Европе. Па ако амерички студенти уче да су староседеоци на Балкану Срби, онда је сигурно да за то није крив проф. др Ђорђе Јанковић. Амерички професор Вукчевић и не наводи археолошке закључке др Јанковића о српским гробовима код Грахова и Книна. Зато, др Бранислав Анђелковић, др Радивој Радић и други мора да полемишу с др Ивом Вукчевићем, па ако докажу да је рад америчког универзитетског професора ненаучан, тада ће имати разлога да оспоре и рад др Ђорђа Јанковића. Но, сигурно је да закључке др Вукчевића не могу побити – да могу, давно би то учинили. А делови уџбеника др Вукчевића већ се преводе и објављују на српском језику. Тако је издавачка кућа „Пешић и синови“, 2007. године, објавила Вукчевићеве „Србе Германије“, у којима се аутор, на стр. 131, позива на радове немачких историчара, који Пољаке и Словене Германије сматрају досељеним српским племенима из Илирије и Далмације. И на основу овога, др Вукчевић одбацује могућност словенског досељавања на Балкан тек у 6. и 7. столећу после Христа:
„Супротно тези о инвазији/колонизацији Словена из правца североисток – југозапад, немачка историјска наука развија тезу да Словени Германије, Пољске и пограничних земаља воде порекло из српских земаља између Дунава и Јадрана, то јест, из некадашњих римских провинција Илирије и Далмације“.
Још упечатљивија потврда да су Срби староседеоци Балкана и Средоземља је рад италијанског историчара Ђанкарла Тицијана. Он је, на Међународном историјском конгресу у Санкт Петербургу: „Претхришћанска словенска култура и претћириловска словенска писменост“, 12 – 14. маја 2008, прочитао реферат - да је Минојска култура и држава на Криту (од трећег миленијума пре Христа) словенска, никако грчка. Он је то објаснио прочитаним текстовима, писаним линеарним писмом А. Све што је на Криту записано овим писмом на грнчарији, камену, тканини и оружју, могло се прочитати само помоћу српског и других словенских језика, тврди италијански историчар. Замислимо само да је наш др Ђорђе Јанковић пронашао на Криту гроб припадника српског народа из тог давног времена? Био би у праву, али би, у исто време, доживео тешку оптужбу од др Бранислава Анђелковића и др Радивоја Радића.
О староседелаштву Срба (Словена) на Балкану, оставио нам је књигу („Присвитли господине“) и католички свештеник из 18. столећа – Андрија Качић Миошић. Зашто се о њу оглушила југословенска историографија последња два столећа, тешко је одговорити. Качић нам сведочи да Срби (Словени) нису били неписмени, како то званичници у САНУ и на српским универзитетима тврде, него су имали и своју државу, с престоницом у Скадру, у петом столећу – скоро 200 година пре тзв. досељавања Словена. Качић наводи да је српска држава (словенска) успостављена 492. године, под влашћу краља Оштројила. Спомиње и његове наследнике до Немање у 12. столећу: Свевлад, Селимир, Владан, Радимир, Светимир, Будимир, Светолик, Владислав, Томислав, Себеслав, Владимир Први, Царамир, Тврдослав, Толомир, Прибислав, Крепимир, Светорад, Радослав, Часлав, Палвимиар, Тешимир, Прелимир, Бодин, Доброслав Други, Владимир Трећи, Ђуро (Јуре), Грубиша, Ђуро (други пут), Урош.
Видите, у овој српској (словенској) држави – од 492. године, живели су Срби. А територија на којој је др Ђорђе Јанковић нашао српске громиле – српске гробове из петог столећа, била је у саставу ове српске државе. У чему је он погрешио? Ако тамо нису живели Срби, онда треба полемисати, не с Ђ. Јанковићем, него с др Ивом Вукчевићем, др Ђанкарлом Тицијаном и фра Андријом Качићем Миошићем – да не спомињемо и стотине других аутора и извора - који Србима (Словенима) признају староседелаштво на Балкану.
Београд, 5. 12. 2008.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1215
(16/12/08 9:27) Reply
Re: vide,
Сајт НИНа захтева претплату, кориснички налог, шифру, па ако је неко већ претплаћен на НИН може нам скинути овај чланак. Било би лепо.
Завада око “Српских громила” (број 3023) Друштво
04.12.2008. | Ђорђе Јанковић није поново изабран у звање доцента на Археолошком факултету иако своје огромно теренско искуство добро преноси на студенте, па га велики број археолога хвали за педагошки рад
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1216
(18/12/08 14:55) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?www.nin.co.yu/pages/article.php?id=25504 професор Ђорђе Јанковић је три дана пре аукције сазнао да тај печат постоји и да ће ускоро бити продат, од својих руских колега, стручњака за антиквитете. Онда је обавестио Андреја Вујновића, директора Историјског музеја Србије, а затим су послали и званичне дописе премијеру и Министарству културе. “Када сам сазнао да ће се за 15 сати српски средњовековни владарски жиг кнеза Стројимира, досад непознат науци, наћи на аукцији, није ми преостало ништа друго него да обавестим наш конзулат у Минхену да оду на аукцију”, каже министар Којадиновић.
----
И уместо да добије орден
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Razgovor: dr Đorđe Janković, arheolog
Srpska Crkva se može pokazati kao naslednik apostolske Crkve Dalmacije
Najveći srpski autoritet za ranu istoriju Slovena i Srba, dr Đorđe Janković, šef je Katedre za srednjevekovnu arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i profesor na Duhovnoj akademiji u Srbinju. Jedan je od samo četiri aktivna doktora arheologije u SRJ specijalizovanih za srednji vek - dakle za prošlost samih Srba i Slovena - dok se ostalih tridesetak doktora bavi antikom i praistorijom. Dr Janković je poslednjih desetak godina istraživao lokalitete na terenima Kosova, Metohije, Kninske Krajine, Crne Gore i Republike Srpske. Sad rukovodi projektima istraživanja manastira i crkava od IV do XV veka u okolini Trebinja, Boki Kotorskoj, Podrinju i Bosanskoj krajini. Stavovi dr Jankovića o ranoj prošlosti Slovena i Srba izazivaju veliku napetost u nekim istoričarskim i arheološkim krugovima jer je otvorio mogućnost za traženje porekla Slovena u jugoslovenskom Podunavlju, time što je stanovništvo Bačke i Banata u III i IV veku odredio kao bliske Slovenima, a ne Sarmatima, kao što neki i danas tumače. To se poklapa sa mišljenjem ruskih lingvista - naročito Olega Nikolajeviča Trubačova - koji su do ovih pretpostavki došli sopstvenim metodama. Dr. Janković je prvi izdvojio i osobine Srba u ranom srednjem veku, što je opširno argumentovao 1998. u monografiji Srpske gromile.
Nedavno je "Republika" pisala o mogućoj autohtonosti Slovena u jugoslovenskom Podunavlju. Da li to može biti tačno?
Da je kolevka Slovena u Podunavlju, kazuju ne samo ruska predanja, već predanja i druge vrste sećanja na Dunav kod svih Slovena. Na primer, u Konavlima postoji selo Dunavka, a u Albaniji, zapadno od Ohrida, reka Dunavac. Mislim da je slovensko predanje tačno, ali još nije arheološki proučeno i dokazano. Naša arheologija bi mogla da da odlučujući doprinos tom pitanju, ukoliko bi istražili epohu od IV stoleća pre Hrista do I stoleća posle Hrista u Posavini i Podunavlju. Time bi pokrenuli istraživanja u Slovačkoj i Moravskoj, pa bi se brzo našao odgovor. U poslednje vreme pojavila se nova filološka teorija (iz Nemačke) o slovenskoj postojbini severno od Panonije, i odgovarajuća arheološka tumačenja (iz Rusije). Mislim da su takva gledišta omogućena potpunim odsustvom odgovarajućih arheoloških istraživanja u Podunavlju.
Srbi se u antropološkom smislu razlikuju od drugih Slovena, jer pripadamo dinarskom tipu, autohtonom na Balkanu već milenijumima. Da li arheologija ima i druge potvrde za tu različitost?
Mi smo danas pretežno domorodačkog, dinarskog antropološkog tipa, pa se po tome razlikujemo od ostalih Slovena. Međutim, Sloveni su spaljivali pokojne do u Srednji vek, pa je u nedostatku skeletnih ostataka teško rešiti zbivanja u prošlosti antropološkim proučavanjima. Nekoliko slovenskih naroda može se arheološki razlikovati još od IV-VI stoleća. To su za sada Srbi i neka ruska plemena. Srbi se izdvajaju privredom, oblikom stana, pogreba, grnčarijom i drugim. Neke od tih osobenosti mogu se pratiti u prošlost, za sada do IV stoleća.
Zašto nauka tako malo zna o uzbudljivoj prednemanjićkoj istoriji Srba?
Za to ima više razloga, od kojih su jedni iz prošlosti, a drugi su savremeni. Nemanjići su potiskivali sećanje na prethodne velike kraljeve župane i da bi učvrstili vlast i Crkvu; kraljevi dinastije kneza Vojislava iz Duklje potiskivali su sećanje na kneževe Srbije VII-X stoleća, opet da bi učvrstili svoju vlast. Zapadna Srbija je krenula posebnim putem, pre svega zbog pritisaka sa zapada. U svemu su značajnu ulogu imale crkve. Danas naši istraživači radije biraju za proučavanje državu Nemanjića i njihovih naslednika, jer su ovi ostavili dublji trag u narodu kao pravoslavni, ali i zato što su neki naučni tokovi usmereni i sa zapada.
Raška se podrazumevala kao staro jezgro srpske državnosti, međutim, prof. Relja Novaković je dokazivao da je reč o spletu više država u celom Dinarskom nizu . Kako vidite srpski etnički prostor tokom srednjeg veka, a naročito nedovoljno istražene zapadne predele?
U arheologiji je jednostavno odrediti etnički prostor, pod uslovom da su prikupljeni podaci o kulturi. Za razliku od istorije koja po pravilu proučava samo politiku i državu, arheologija može da razlikuje narod od okupatora. Srbima je jasno da granice država i naroda nisu iste - tako je danas, tako je bilo i u prošlosti. Arheologija preko objektivnih materijalnih ostataka određuje prostiranje svake pojedinačne kulture i kroz njih postojanje nacija. Srpska materijalna kultura može se pratiti u kontinuitetu, sa razumljivim širenjima i uzmicanjima, na prostoru od krajina blizu Negotina i Strume na istoku, do Like i Kupe na zapadu, od VI-VII do XX stoleća. Naravno, postoje prirodne razlike između osobenih geografskih područja. Jedno je kraški predeo od Crne Gore do Like, a drugo plodan predeo od Stiga do Banije i Korduna. Hrvatski naučnici su istom metodologijom odredili hrvatsku teritoriju između Cetine i Labina u Istri u IX-XI stoleću (bez Like), što se podudara sa istorijskim podacima i mojim istraživanjima. Smatram da su na severozapadu Srbi nastanjivali Kozaru, Baniju i Kordun, ali u odgovarajućem delu Posavine živeli su i drugi Sloveni.
Odskora neki američki univerziteti podupiru teorije iz XIX vijeka o "bošnjaštvu" koje se nadovezuje na bogumilske zajednice, a prije toga na Ilire. Da li naučni dokazi podupiru hipotezu o "bošnjačkom" etnicitetu?
To je čista politika. Austro-Ugarska je uspostavila Zemaljski muzej u Sarajevu da bi stvorila naciju, slično Slovencima. Ne postoje dokazi o arheološkoj posebnosti Bosne u odnosu na druge srpske krajeve. Ima više rimokatoličkih hramova iz vremena mađarske okupacije i njihovog uticaja, i to je sve. Na primer, kralj Tvrtko II je sahranjen pod nadgrobnom pločom se latinskim natpisom, ali njegovi vojnici pišu ćirilicom (znači pravoslavni su), kao što pokazuje grad Bobovac. Austrougarska je izmislila pojam "bosančica" da bi se napravila razlika prema ćirilici iako su isto pismo, samo da bi nas razdvojili, prevarili. Oni su nadgrobne mramore proglasili za bogumilske, bosanske spomenike, pa im je dat i poseban naziv "stećci" iako takvih naziva za groblja nema, da bi se zaboravilo da su to naša groblja. Njih ima svuda u srpskim krajevima, u Konavlima, Dalmaciji, u današnjoj Crnoj Gori i Republici Srbiji, odnosno u nesumnjivo pravoslavnim oblastima, kao i u portama pravoslavnih manastira, kao što su Krupa, Tvrdoš, Dobrun, Davidovica i Mileševa. Reč je o jednoj od velikih prevara rimo-nemačkih, sračunatoj da se razbiju Srbi, a naši muslimani slude, kako bi se iskoristili kao topovska hrana za njihov račun.
Antropološki i etnografski su zanimljiva predanja o poreklu koje nalazimo u zapadnom Srpstvu. Da li su ona od koristi za arheologe i da li Srbi imaju osnove za svest o svojoj autohtonosti na tlu Bosne i Hercegovine?
Vidite, iako se nastojalo da se u narodu razvije svest kako nas Drina razdvaja - ne od danas, od Drugog svetskog rata ili od austrougarske okupacije, već znatno ranije, od prvih pokušaja de se naše tlo podeli između Rima i Carigrada - zajednički mitovi, deseterci i gusle, postojeći obredi, odnosno duhovna kultura, određuju našu jedinstvenost. Ugrađeno nipodaštavanje srpske istoriografije prema našim mitovima i predanjima, sputava nas da ustanovimo njihovu vrednost, jer je to čisto arheološkim metodama teško izvodljivo. Na primer, poznosrednjevekovni gradovi-utvrđenja istočno od reke Bosne, ukoliko ne nose svoje ime, nazivaju se po pravilu "Grad proklete Jerine", a zapadno od Bosne "Grad Crne kraljice" pa i "Grad Marije Terezije". Očigledno je reč o jednom istom mitu, o nevoljenoj vladarki. Tu su i toponimi "Reljina gradina", "Gradina Ljutica" (Bogdana) na Uni. Sasvim je moguće da su te gradine rodna mesta ili prvobitni posedi onih po kojima su prozvane, koji su stupili u službu Nemanjića i na istoku stekli slavu, zvanja i imanja, što se za Relju Krilaticu, ćesara cara Dušana, i zna. To je prirodno odlaženje vlastelčića-ratnika na istok iz siromašnog dinarskog prostora. Drugi je slučaj sa predanjima o vojvodi Momčilu, njegovom krilatom konju i gradu Pirlitoru, koji ukazuju možda na neka starija vremena i povezanost klisura Tare sa klisurama oko Drvara. Dakle i mitovi pokazuju jedinstvenost današnjeg srpskog etničkog prostora od vajkada.
Iskopavali ste srpske nadgrobne humke (gromile), koje sežu čak do ranog srednjeg veka. Kako posle sedam godina ocenjujete da je kod Grahova pronađena i jedna srpska humka koju možemo datovati u period kraja IV veka?
Ja sam uveo gromile u arheologiju i rešio osnovna pitanja, ali ima još mnogo toga za proučavanje. Gromile - veoma slične onim iz okoline Grahova, koje su pomerile doseljavanje Srba u IV stoleće - uočio sam između Gacka i Nevesinja, ali nisu istraživane. Bilo bi dragoceno naći još istovremenih naselja, kao ono jedno na Drini. To treba da pokrenu oni koji upravljaju nacionalnom kulturom Srba, da usmere sredstva u narodnu kulturu, a ne u širenje tuđe kulture, koja ionako nalazi sama svoj put.
Problemima etniciteta u današnjoj BiH najviše su se bavili hrvatski i srpski naučnici. Gde su razmimoilaženja, a gde se stavovi poklapaju?
Rimokatolička crkva je odavno kroz hrvatstvo izrazila svoje pretenzije na celu Bosnu do Drine i dalje. Ta stanovišta se zasnivaju pre svega na nepravilnom tumačenju podataka o napadima Bugara na Hrvate u IX-X stoleću ili pomena hrvatskog imena u sukobima Srbije i Vizantije sredinom druge polovine XI stoleća. Međutim, tu je niz pitanja nerešen - koje Hrvate napadaju Bugari i gde, jer Bugarska se prostirala od Jadranskog mora do Drave, a Hrvati su živeli izgleda i u današnjoj Albaniji. Hrvatska naučnica Nada Klaić je smatrala da su Srbi živeli u Pounju od početka, a da je Bosna nešto posebno, itd. Naši istoričari se nisu najbolje usaglasili u "Istoriji srpskog naroda" - prikazuje se Bosna u sastavu Srbije X stoleća, ali bez zapadnijih predela; zatim se Bosna isključuje iz istorije Srba XII-XV stoleća, a potom je opet srpska oblast, itd. Poslednja iskopavanja srednjevekovnog groblja u Šipovu, pokazala su put utvrđivanja istine. Utvrđeno je da Srbi žive u Pljevi u VII-IX i XII-XV stoleću. Sada se zapisani podatak iz X stoleće da je Pljeva bila hrvatska oblast, može prihvatiti jedino za doba privremene hrvatske okupacije Pljeve posle sloma Srbije u ratu sa Bugarskom 924. godine.
Istraživali ste mnoge od crkava i manastira, i oni pokazuju da se mora menjati udžbenička slika istorije Bosne i Hercegvoine. Posebno su zanimljivi slučajevi Krupe i Šipova...
Crkve i manastiri su najočigledniji primeri manipulisanja. Pred početak poslednjeg rata, Boris Graljuk iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Banja Luci, istraživao je manastir Krupu. Svoja istraživanja je objavio u Arheološkom pregledu za 1986, na srpskom i engleskom jeziku, a u njemu je izneo tumačenje da je Krupa oduvek bila rimokatolički manastir, koji su pravoslavni Srbi preuzeli u XIX stoleću. Po njemu, neistinito je srpsko predanje da je manastir prvobitno bio pravoslavni, da su njegovi monasi proterani i da su onda osnovali Krupu u Dalmaciji 1317. Međutim, iz sada vidljivih zidova, njihovih ostataka i onoga što je on objavio, očigledno je manastir bio rimokatolički u XIV-XV stoleću, ustanovljen na hramu XII-XIII stoleća, a nesumnjivo je pravoslavan od XV stoleća do danas, kako pokazuju nadgrobni mramori. Na žalost nema nikoga da dokumentuje, obradi i objavi istinite podatke o ovom važnom manastiru, da bi se tako opovrgli falsifikati. Nikoga, pa ni meštane Krupe, koji su bili nezadovoljni Borisom Graljukom, danas ne zanima da pomogne utvrđivanje istine o našem manastiru. Zato Krupa, umesto da svedoči o srpskom kontinuitetu na Vrbasu, i davnašnjim progonima pravoslavlja, o kome je Dučić spevao one potresne stihove, sada "dokazuje" da pravoslavni Srbi prisvajaju rimokatoličke hramove, i to u vreme austrougarske okupacije! Tu je i mučenički manastir Moštanica, arheološki neistražen, uz koji se nalazi nigde zabeležena isposnica iz ko zna kog vremena, čiji je pustinožitelj možda značajan za ime manastira. Tu je i niz drugih manastirišta i crkvišta, zaboravljenih od elite srpskog naroda. Olako se odričemo dela svojih predaka; prezirući njihov trud i ljubav uloženu za budućnost, osuđujemo sebe i svoje potomke na prezir, zaborav i nestanak.
Šta su vaša istraživanja pokazala u Tvrdošu, drevnom vladičanskom središtu kod Trebinja?
Tvrdoš je primer kako arheološka istraživanja mogu biti dragocena. Ustanovljeno je da manastirski hram živi od IV stoleća, a da je u manastir uspostavljen u VI stoleću, pa je Tvrdoš jedan od naših najstarijih manastira, koji dokazuje srpski kontinuitet i istorijska prava na tlo.
Šta treba preduzeti na daljem rasvetljavanju prošlosti Bosne i Hercegovine? Kakvi mogu biti naučnim ishodi nekih misterija o prošlosti Srba i drugih naroda ovoga tla?
Treba uvek tragati za istinom, u tome se ne sme posustati, i ona će nam pomoći. Posle otkrića naših ranih manastira u Tvrdošu i na Prevlaci kod Tivta, čija su iskopavanja u toku, očekujem da se kroz iskopavanja nekog manastira ili crkve u zapadnim srpskim predelima (mislim na oblasti od Vrbasa do Pounja), dokažem pokrštavanje Srba najkasnije u VII stoleću, kako svedoči car Konstantin VII Porfirogenit. Time bi bilo rešeno pitanje takozvanih "bosanskih bazilika", i ponovo bi se potvrdio naš etnički prostor u rimskoj Dalmaciji, uključujući svu Krajinu. Naša se Crkva može pokazati kao naslednik apostolske Crkve Dalmacije, a to nije samo pitanje prestiža i ravnopravnosti sa drugim crkvama što ih uspostaviše apostoli, već odgovornosti za dobijenu blagodat, odnosno pruženu priliku da se krene pravim putem. Mislim da bi bilo korisno za sav narod da spozna svoju prošlost, kako više ne bi ponavljao greške, i tako stekao budućnost.
Ni osrednje pametan ne ocekuje da se Moskva prema Srbiji odnosi bolje nego sto se Beograd odnosio prema Srbima u Hrvatskoj.U potpisu "tzv." veleizdaja.
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Св. Сава се преврће у гробу
14-07-2003
Приликом денивелације терена за уређење Светосавског платоа према пројекту Градског зеленила и архитекте Ђорђа Бобића, уз инвестирање Градског секретаријата за комуналне и стамбене послове, пронађени су археолошки остаци: један гроб, наводна ломача и пар пећи са индицијама праисторијске керамике, који су подигли много прашине и поделили археологе Београда. Неки сматрају да је ово прилика да се најзад утврди где су спаљене мошти Светог Саве: на Малом Врачару - данашњем Ташмајдану или на Великом Врачару, на коме се данас налази Храм Светог Саве. Због тога се тражи заустављање радова на Светосавском платоу и ангажовање археолога на целом локалитету.
- Да би се решила та дилема - где је Свети Сава спаљен? - било је неопходно пратити све оно што се дешава на самом платоу. Сваком лаику читљив је профил подножја испод Карађорђевог споменика са такозваним културним слојевима који се уочавају и са аутобуске станице. У западном профилу подножја пронађен је гроб веома крупне старије особе, који може бити тај Чупа, којег спомиње Рајић у својој историји с краја 18. века, наводећи да је Свети Сава спаљен лево од Чупине хумке. Тешко је о томе говорити са сигурношћу јер су машине учиниле своје - каже Милица Јанковић, археолог Музеја града Београда.
- Све ово је једна оркестрирана кампања против, у крајњој линији, градске власти - сматра Марко Поповић са Археолошког института, иначе спољни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, и додаје: - „Више од 30 година сведок сам да у току свих досадашњих земљаних радова нису констатовани никакви археолошки трагови који би захтевали да се терен Светосавског платоа третира као рецимо локалитет испод Скупштине града. Констатовао сам да само у површинском слоју постоје остаци новијих грађевина уклоњених пре формирања парка. На простору код споменика Карађорђу видљиви су остаци објеката циркуса „Адриа“. У сваком случају, закон овде није прекршен и Завод за заштиту споменика културе није био дужан да врши надзор јер су се само случајно могли наћи поменути налази који, иако добродошли, нису епохални.“
Наш саговорник то образлаже чињеницом да научно није доказано где је спаљен Свети Сава, да се Рајићева историја не може узимати као релевантна у данашње време јер ниједан археолошки траг не говори у прилог Чупине хумке, као и да је „у домену псеудонауке мишљење професора археологије Ђорђа Јанковића да је пронађена ломача на којој је можда спаљен Свети Сава, јер је извесније да су то трагови пожара у насељу“. Налаз људског скелета, према мишљењу овог истраживача, иако једини на поменутом терену, није изузетна појава у дуговечном Београду који је сав покривен расутим гробовима, најчешће римским али и новијег датума, - каже Поповић. С друге стране, професор Јанковић упозорава да је ово само још један од примера пропуста у домаћој археологији у чијој позадини је питање монопола, као и да би остали народи много опрезније приступали оваквој врсти терена, да је такве налазе могуће издићи на ниво туристичке атракције, као доказа о светом месту. Према његовим речима, закон и предвиђене казне од хиљаду до 10 хиљада динара само иду на руку самозваним истраживачима широм Србије који откопавају римске новчиће, али и надлежним институцијама које направе преступ у заштити археолошких открића.
Став Градског завода за заштиту споменика културе по питању Светосавског платоа је да радовима на њему, који су у току, нису уништени трагови нашег културног наслеђа, тако да нема разлога да се на тој локацији обустављају радови нити предузимају нека већа заштитна археолошка истраживања. Ипак, налаз испод Карађорђевог споменика, како најављују из ове институције, биће истражен.
Где су спаљене мошти?
„О конфискацији моштију Светог Саве у Милешеви, постоје турски документи у којима се каже да је кивот обложен сребрним плочама заплењен као приход царској благајни, као и све оно што се у кивоту налазило. Значи, у Београд су биле пренете само голе мошти, а спаљивање не оставља озбиљне археолошке трагове, поготово кад ни не знамо где се то збило. Највероватније је да се то, ипак, догодило на простору данашњег Ташмајдана - каже археолог Марко Поповић. Професор Јанковић, међутим, верује да се испитивањем можда могло доћи и до остатака ћивота или пак самих моштију Светог Саве.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1393
(16/5/09 7:52) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Друштво
Порекло Словена уздрмало катедру за археологију
Др Ђорђе Јанковић није реизабран због стручних а не због политичких разлога, тврди декан београдског Филозофског факултета др Александар Костић
Српско археолошко друштво је недавно „изразило крајњу забринутост због тога што Изборно веће Филозофског факултета у Београду није потврдило реизбор др Ђорђа Јанковића у звање доцента, тврдећи да је реч о случају са политичком позадином, у којем је нарушено право на слободу мишљења и слободу научног рада.
То што је остало упражњено једно од само два места на катедри за Националну археологију Средњег века је, по мишљењу Јанковића, пут ка укидању једног важног предмета који проучава порекло Словена, а по мишљењу дела његових колега „случај којем није кумовала струка него политика”.
„Одавно се није догодило да на Филозофском факултету, институцији која би требало да буде пример, неко буде удаљен са наставе из политичких и идеолошких разлога”, наводи се у саопштењу које је потписао доц. др Душан Михаиловић, председник Српског археолошког друштва.
Он каже да је Комисија за припрему извештаја о кандидатима дала позитивно мишљење о реизбору Јанковића у звање доцента и да је идентична ситуација била и када је осујећен Јанковићев избор у звање ванредног професора. У оба случаја је изостала научна критика: методолошке примедбе нису образложене, Јанковићев рад је приказан непотпуно, наводи његових књига цитирани су ван контекста у намери да се дискредитује и представи као националиста.
У овом Друштву истичу да је Јанковић угледан члан академске заједнице, истраживач који је знатно допринео развоју националне археологије и кога подржавају археолози и студенти. Јанковић је био председник Српског археолошког друштва, шеф Катедре за средњовековну археологију и руководилац бројних археолошких пројеката. Читав проблем је настао када је објавио књигу о српским громилама (обредне хумке) у околини Книна и Грахова – у 4. и 5. веку (историја сматра да су се Срби на Балкан доселили тек у 6. и 7. веку).
– Нисам ја мета, већ порекло Срба и овај предмет који ће укинути. Овде су прекршени статут и закон и то више пута. На пример, приликом гласања за мој избор у звање ванредног професора учествовале су 123 особе, а за остала четири доцента 112. Дакле у мом избору је учествовало 11 особа више, што је заиста необична околност. Инспекција Министарства просвете је опоменула декана, а чак је и повереник за информације од јавног значаја, којем сам се жалио, донео решење да ми се дају на увид гласачки листићи, што је декан одбио – објашњава професор Јанковић.
Он додаје и да је дужност декана била да скрене пажњу Већу да испуњава све услове да буде реизабран, чак и да има довољно коефицијената да буде два пута изабран за редовног професора.
– Ја сам психолог и не могу да говорим о стручним аргументима, али, што се тиче процедуре све је чисто – каже за наш лист декан Филозофског факултета др Александар Костић.
Он објашњава да су од пет чланова комисије два написала приговор на реизбор и да у том приговору није било политичких инсинуација, већ да је оспоравана стручна методологија др Јанковића. Сав тај материјал и приговор и одговор су достављени члановима Већа.
– Веће је гласало и заиста већина није била против, али је била уздржана. Ја не улазим у то да ли су примедбе тачне или не, али је очигледно да одговор на примедбе није био довољно убедљив – сматра др Костић, додајући да се у овом случају инсистира на политичкој позадини, „а то захтева конкретне доказе”.
Др Марко Поповић из Археолошког института, иначе један од два члана Комисије који је поднео приговор на Јанковићев реизбор, на питање како коментарише став колеге да је основни циљ укидање предмета средњовековна археологија, одговара да Јанковић није једини стручњак и да сви заборављају да постоји и други кандидат за упражњено место наставника на овој катедри.
– Када је расписан конкурс за то друго наставничко место, уз Јанковића, кандидат је била и др Весна Бикић, доцент на Копарском универзитету. Дакле имамо стручњака који има лиценцу за ЕУ, али који није добар за Универзитет у Београду – каже др Поповић. Он сматра да сада факултет покушава да реши „социјални случај Јанковић”, који иначе ради и на Академији за уметност и конзервацију Српске православне цркве.
Декан Костић потврђује да постоји законска могућност да се Јанковић премести на друго радно место које одговара његовим квалификацијама, највероватније у археолошку збирку где ће моћи да настави са истраживањима, али да више неће бити у настави.
На питање да ли ће прихватити понуђено ново радно место, професор Јанковић одговара да ће прво морати да консултује адвоката, да он волонтира на Академији за конзервацију и да би у овом случају морало да се огласи и Министарство просвете које је, по његовим речима, дужно да штити закон и заштити основна људска и професорска права.
– Саопштење Српског археолошког друштва је замена теза. Нико Јанковића не прогања зато што је Србин. Ја сам био противан из научних, методолошких разлога, а не политичких. Ми не можемо правити митове на фалсификатима. Јанковић на основу малог броја чињеница доноси велике закључке, као на пример да је апостол Павле крштавао Србе. Његове тезе немају утемељење у археолошким налазима нити у историјским изворима – изричит је др Марко Поповић.
Др Ђорђе Јанковић одговара да постоје предања која су записали странци да је апостол Павле проповедао у Илирику од Јадрана до Дунава и да то пише и у Светом писму.
[објављено: 16/05/2009]
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Email This To a Friend
Topic Commands
Click to receive email notification of replies 
Click to stop receiving email notification of replies