Mnogi kad se suoce sa nekom novom stvari, ne kazu ne znam, vec to nije tako. Kako je? Onako kako smo i do sad znali. Moze li u takvim okolnostima da se dodje do cistih, ili, nazovimo ih, novih saznanja. (Radivoje Pesic)
Nase radove ne sme zapljuskivati bes sovinista koji ... u horu od sto hiljada ludaka traze 'veliko carstvo' ovoga ili onoga vladaoca od pre nekoliko stotina godina. Ti zahtevi ... nisu nista drugo do jedno ludo nazadnjastvo.
(Dragisa Lapcevic, Borba, 16.10.1911)
Problem sa cinjenicama je u tome sto ih ima tako mnogo. (Samuel McChord Crothers)
Registered Member
Posts: 1394
(16/5/09 7:58) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Dr Đorđe Janković udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Skrećemo pažnju javnosti na to da je dr Đorđe Janković, ugledan nastavnik i višegodišnji šef Katedre za srednjovekovnu arheologiju, udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu tako što mu je prvo osporen izbor u zvanje vanrednog profesora, a zatim i u zvanje docenta.
Do toga je došlo ne zato što Janković nije ispunio uslove za izbor već zbog njegovih stavova o vremenu naseljavanja i granicama rasprostiranja Slovena i Srba na Balkanu. Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu.
U takvoj atmosferi, jedan broj članova Izbornog veća Filozofskog fakuleta bio je uzdržan prilikom glasanja što je, uprkos pozitivnoj oceni Komisije za pripremu izveštaja o kandidatima, dovelo do toga da Janković ne bude izabran. Politizacijom postupka, kandidatu su narušeni uslovi za izbor u zvanje i pravo na slobodu mišljenja i naučno-istraživačkog rada, koje je garantovano Ustavom i Zakonom o visokom obrazovanju. Udaljavanjem iz nastave iz ideoloških razloga naneta je šteta Jankoviću kao pojedincu, nastavi arheologije na Filozofskom fakultetu i srpskoj arheologiji u celini.
Arheologiji, kao ni bilo kojoj drugoj nauci, ne trebaju ideološki mentori i čuvari koji će institucionalnim sredstvima nametati „naučne istine“ i odstranjivati „nepodobne“ kadrove, već stručnjaci koji će imati punu slobodu i odgovornost da se bave i najosetljivijim temama ljudske prošlosti.
U Beogradu, 5. maja 2009. god.
UPRAVNI ODBOR SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA
Osnovni podaci o dr Đorđu Jankoviću
Dr Đorđe Janković karijeru počinje 1971. godine u Muzeju Krajine u Negotinu, a od 1977. do 1978. godine zaposlen je u Arheološkom institutu u Beogradu, a potom na Filozofskom fakultetu, kao asistent za srednjevekovnu arheologiju.
Magistrirao je 1977. godine s temom "Obala Dunava između Sipa i ušća Timoka u VI-XII veku", a sa temom "Stanovništvo Balkana u VI i početkom VII stoleća" doktorira 1987. godine. U zvanje docenta izabran je 1988. godine, a za šefa Katedre za srednjevekovnu arheologiju 1997.
Bio je rukovodilac brojnih arheoloških iskopavanja i značajno je doprineo razvoju srednjovekovne arheologije u Srbiji.
Tekst "Srednji vek Kosova i Metohije - arheološka istraživanja" dr Đorđa Jankovića, napisan 1999. godine, povodom bombardovanja Jugoslavije, pročitajte ovde www.myserbia.net/images/d...nkovic.pdf
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Quote:Nekoliko arheologa, sa kojima je odranije bio u ličnom sukobu, krajnje uopšteno mu je pripisalo iznošenje neosnovanih hipoteza, ukazujući na političke implikacije njegovih stavova. Selektivnim citiranjem delova njegovih knjiga nastojali su da diskredituju kandidata i da ga prikažu kao nacionalistu..
U suštini, ovim će autohtonisti dobiti medijski prostor, trěba samo da to ne propuste. Pisao sam i ovdě i na Krstarici, o tome da je nepotrěbno (i najčešće nekorisno) "svět gledati crno-bělo". Tako, ja mislim da je doseljavanja Slověna-Srba bilo, kao i da je Slověna-Srba na Balkanu bilo i prě doseljavanja. Takođe smatram da su se Lužički Srbi odselili sa Balkana. Politička implikacija ove teze je - svi su u pravu!
Pisao sam već něšto o tome, a daću si truda da formulišem tezu o slověnskoj klasi "vlaka" na posebnoj temi na podforumu Istorija I.
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
U normalnom svetu [znaci ne u Srbiji i slicnim prcijama] naucnici mogu da iznesu misljenje ali da ne izgube posao. Ovi likovi koji su protiv Jankovica su sorta koja izumire. U Srbiji i slicnim prcijama su jos uvek ukorenjeni ali polako i sigurno izumiru. Poltron jednom, poltron uvek.
Sa Jankovicem se i slazem i ne slazem ali da covek gubi posao zbog misljenja - mogu samo da kazem da takve mamlaze kao ove prdonje i seronje gore redovno saljem u diferdze i to znate koju.
Registered Member
Posts: 1396
(16/5/09 20:50) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Предмет: извештај за избор у звање доцента за ужу научну област Археологија
ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
Одлуком Изборног већа Филозофског факултета изабрани смо у комисију за припрему реферата о кандидатима за избор у звање доцента за ужу научну област Археологија (тежиште истраживања: Средњовековна археологија). На конкурсу објављеном у „Пословима“ од 16.12. 2008. године, пријавила су се два кандидата: др Ђорђе Јанковић и др Весна Бикић. Прегледавши приспелу документацију са особитом пажњом какву усудност одлуке налаже у прилици смо да Изборном већу предочимо наше мишљење.
Чињеница да се пред комисију ставља одлука о избору једног од два солидна кандидата, чији је научни интегритет изграђиван знатном минулошћу, је, сама по себи, онеспокојавајућа, посебно ако не постоји јединство у мишљењима чланова комисија уочљиво на њеним радним састанцима. У таквим околностима свака донета одлука неће бити намирена до краја и иза ње ће остати колоплет разноречја. Начелно, тежиште истраживања оба кандидата је средњовековна археологија, али по ужим сегментима ове научне области они се битно разликују, покривају сукцесивне периоде и пре се може говорити о њиховој научној комплементарности него о сучељености. Ову претпоставку добро илуструју теме њихових докторских дисертација : Ђорђе Јанковић је радио тему „ Становништво Балкана у 6. и почетком 7. столећа“, а Весна Бикић „Византијски импорт и утицаји међу налазима из насеља и некропола у Србији XI-XV века“. Ова дијахроност је присутна код већине њихових радова и заправо се никада нису сустекли на истој теми и истом хоризонту. Стога, комисија може само начелно да просуђује њихов научни опус и домашаје. Најпре о др Весни Бикић; она је млађа и њен научни опус је, разумљиво, мањи - садржи 21 радова или расправа и 4 монографије. Окосница њеног интересовања је изучавање средњовековне керамике што је окруњено издавањем монографија „ Средњовековна керамика Београда“ и „Градска керамика Београда /16-17. век/“. У монографијама „Комплекс средњовековна Митрополије у Београду-истраживања у Доњем граду Београдске тврђаве“ (са М.Поповић) и „Ottoman Times, The Story of Stari Bar, Montenegro“ (са М.Гуштин и З.Милеуснић) бави се различитим аспектима урбане археологије. Наглашавамо коректност и темељност у њеним радовима. Рад др Ђорђа Јанковића је обимнији и разуђенији, представљен је пописом од 57 радова и расправа, као и 6 монографија. У средишту његовог интересовања је археолошка грађа, али као подстрек за истраживања етно-културних односа, миграција, прожимања, поништавања у ратним походима, археогеографских и палеоетнолошких тема. Значајна већина његових рада је постојана; монографије „Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века“ (1981), „Словени у југословенском Подунављу“(1990) или сегмент о ранoвизантијском и словенском Гамзиграду у најобухватнијем каталогу о Гамзиграду „ Гамзиград – Касноантички царски дворац“(1983) и данас су актуелно врело за истраживање ових бременитих тема. Када би се овде могли зауставити не би било никаквих дилема око избора Ђорђа Јанковића нити би се овај избор проблематизовао. Усковитлана споречја настала су после публиковања, у стручном мњењу са критиком прихваћених или несхваћених, књига „Српске громиле“ (199 и „Српско Поморје од 7. до 10. столећа“ ( 2007). Ова недореченост биће и лидијски камен овог избора и, стога, посветићемо јој извесну дигресију. Код монографије „Српске громиле“ није споран сепулкрални контекст нити израз сакралних размеђа, попут античких Хермесових гомила, већ ограничени фундус археолошке грађе и, нарочито, хронологија. Проблематична је убификација најранијег хоризонта ових гомила у касноантички период. Присуство Словена, значајног етничког елемента у комплексној култури Черњахов – Синтана ди Муреш како је то шире прихваћено у литератури, на балканском простору не би требало бити неочекивано. Сасвим је могућа да је у бројним насељима досељених носиоца ове композитне културе, која су биле израз империјалне deductio, али и мање официјалног насељавања иза кога је стајала црквена администрација, било и доњеподунавских Словена. Они су могли бити федерати, рипаренси или, најчешће, лети насељивани на пољопривредним добрима и при рудницима. Међутим, њихов археолошко одређење није препознато. Покушај Ђорђа Јанковића остао је само траг који треба надограђивати. У тим оквирима се кретала и расправа, више на трибинама него у литератури, око поменуте књиге. Сматрамо да домете ове књиге, а и расправе поводом ње, најбоље илуструју две констатације: закључак академика Милутина Гарашанина да је књига исувише рано написана и да, заправо, претходи обимнијим истраживањима и окосница једног приказа ове књиге у немачкој археолошкој литератури (S. Brather) да је она користан покушај знатно ограничен малобројношћу археолошке грађе на којој закључци почивају. Сведено, то је књига испред свог времена и понуђена је на проверу и вредновање тек будућој генерацији, а неки од наслута већ се препознају у истраживањима Д.Премовић- Алексић која је испитала десетине оваквих хумки у околини Сјенице, датованих у 9-12. век и Г.Симоновића који је открио хумке овог фурералног карактера код Босанског Петровца и датовао у 6-7. век. Код друге књиге „Српско Поморје од 7. до 10. столећа“ ситуација је сасвим другачија: обимна грађа се не може досегнути опште прихватљивим тумачењима. Књига се односи на археолошку грађу из друге половине I миленијума са југоисточног јадранског простора. Реч је о периоду када археолошки материјал знатно надмашује, бројношћу и обимом, историјске изворе и где у стручној литаратури има више сумњи него поузданих тумачења. Књига је, у суштини, пролегомена и отворено понуђена основа за даља истраживања. Необична по методолошком приступу, аналитична у интерпретацији грађе, динамична у „археологизацији“ писаних извора и смелог закључивања, ова студија је размеђник и отворена Еолова врећа око које ће се ковитлати сучељавања. Мада је професор Јован Ковачевић поставио извесне путоказе за оваква истраживања, мало је било одважника који су се кретали овим стазама. То је објективна ситуација која проистиче из стања да је веома мали број стручњака који обједињују информације и врше археолошка истраживања у јужној Панонији, Подунављу, источној Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини. Та предност дала је Ђорђу Јанковићу поуздање и као добар познавалац археолошке грађе, коју је одиста мерио својим оком, руком и искуством, износио је нове претпоставке и тезе о бројним питањима ове немирне епохе. Најзанимљивији домашаји ове студије су: прецизна хронологија слојава из периода 7- 10 век заснована на затвореним налазима, дефинисање хоризонта сахрањивања из периода пре арапског напада 866. године, померање почетака покрштавања Срба кроз повезивање са сакралним објектима одређених облика, о етничкој суштини носиоца културе Комани – Крује. Већина закључака је прихватљива, нека су сугестивна и на нивоу искреног осећаја над пробдивеним и преиспитиваним проблемима, а нека су in dubio esse и отворена за надограђивања. Мада је динамична и пуна енергије, књига није окршајна, а могла би бити, и „... избегава, колико је могуће, расправљања о пограшним тумачењима, датовањима и другим већ објављеним појединостима ...“ / стр.11/. Посебан допринос ове књиге је афирмација археолошког материлаја при одређивање етно-културне суштине носиоца. Одјека на књигу „Српско поморје од 7. до 10. столећа“ је већ било, додуше не у нашој средини. Бугарски истраживач Станислав Станилов је у Archaelogia Bulgarica XI/3, Sofia 2007 је дао полемични приказ. Његов генерални став је да комплексна истраживања која обухватају анализу писаних извора, археолошког материјала, ономастичке грађе, историјске географије не могу имати пожељну кохерентност, те да су извесна тумачења пренаглашена и пуна ризика које понуђена фактографија не може да отклони. Међутим, и поред опречности, која нису бројна нити се тичу основних питања, С.Станилов сматра да је књига прихватљива и да представља основу за даља истраживања. То је и усуд једне отворене, непосредне књиге где дилеме нису сакриване, где се исказивало и оно чутеће, нелагодно, па и недоречено. Сматрамо да ће се ова књига Ђорђа Јанковића тек откривати и предвиђамо њену дугу актуелност. Њен значај ће нарасти када се буди систематизовала археолошка слика североисточне Србије у V веку, односно када се уочи да је основни правац пресељења становништа између Дунава и Нишаве, које је било резултат споразума Хуна и Империје, био према приморским областима, а не према јужној Мезији, која је већ била насељена становиштвом из изгубљене провинције Дакије, како то сведочи Еутропије, а и археолошка грађа. Старије етно-културне везе између Подунавља и Поморја биће настављене и каснијем периоду између 6. и 10. века.
Сматрамо да вештачки направљена сенка над поменутим књигама Ђорђа Јанковића не би смела да замагли нихову вредност нити научни инегритет аутора.
Оба кандидата имају у својим курсусима рад са студентима. Весна Бикић је од 2005 године ангажована на Факултету за хуманистичке студије Универзе на Приморскем у Копру за предмет Баштина средњег века Балкана, у оквиру магистарског студијског програма Археолошка баштина Средоземља. Верујемо, познавајући њену марљивост и комуникативност, да она остварује добар и плодотворан контакт са студентима. Ђорђе Јанковић је знатно дуже у настави и разумљиво је да његов ангажман већи и са опсежнијим делокругом. Сада предаје обавезни курс „Национална археологија средњег века“ и 6 изборних течајева. Под његовим менторством диполмирао је већи број студената на основним студијама, два постдипломца су одбранила мастерс радове, четири магистарске тезе, а сада обавља менторске обавезе према: десет студената на магистарским студијама, четири на докторским студијама и шест докторанда.
Кандидати имају и занимљиве и разуђене друштвене и струковне делатности. Весна Бикић је радила на популарисању различитиг сегмената археологије међу децом, пише књиге за децу и уређује едицији „Овако се живело“. Члан је уређивачког одбора Studia Universitatis Hereditati где се објављују магистраске и докторске тезе студија баштине на Универзи на Проморскем у Копру, члан је у уређивачког одбора Годишњака града Београда, руководи Научно-истраживачким пројектом за Београдску тврђаву. Ђорђе Јанковић био је дугогодишњи члан Управног одбора Српског археолошког друштва, председник секције за средњовековну археологије те асоцијације и преседник Српског археолошког друштва. Био је уредник издања Српског археолошког друштва. Руководиоц је три научно-истраживачка пројекта: „Гробља и светилишта домородаца и Словена између Подунавља и Јадрана“ /Министарство науке и технолошког развојa/, „Дупљаја-археолошко истраживање средњовековног града и праисторијског налазишта“ /Министраство културе Србије, Покрајински секретеријат за културу Војводине/, „Тара- археолошка истраживања националног парка“ /ЈП Национални парк Тара/.
Комисија се налази у деликатној ситуацији да одлучује о два по животној доби, радном веку и искуству, научној биографији и библиографији, разлчита, заправо неравноправна, кандидата. Млађи кандидат, др Весна Бикић има занимљив научни ход и интерес, пред собом лепе хоризонте узлазне каријере, али у овом тренутку није равноправан са др Ђорђем Јанковићем, баштиником многих знања из средњовековне археологије, утемељивачем неколико важних области средњовековне археологије на Одељењу за археологију Филозофског факултета.
Одлучујемо, уверени у добар и правичан избор, да Већу за звање доцента за ужу научну област Археологија (тежиште истраживања: Средњовековна археологија ) предложимо др Ђорђа Јанковића, досадашњег доцента на Оделењу за археологију.
19. 2. 2009. С поштовањем,
проф. др Александар Јовановић
проф. др Живко Микић
др Марко Поповић, научни саветник
проф. др Михаило Милинковић
др Гордана Томовић, научни сарадник
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1397
(16/5/09 20:52) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
ИЗБОРНОМ ВЕЋУ
ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
П Р И М Е Д Б А
на извештај за избор у звање доцента за ужу научну област археологија
тежиште истраживања средњовековна археологија
На XVIII редовној седници Изборног већа Филозофског факултета у Београду, одржаној 09.10.2008. године, Веће је донело одлуку о не утврђивању предлога да се др Ђорђе Јанковић (изабран у звање доцента 1987, а потом реизабиран 1993, 1998. и 2003) изабере у звање доцента на Одељењу за археологију. Чланови Изборног већа су пре обављеног гласања упознати са Приговором поднетим на Извештај Комисије о кандидату. Приговор је на самој седници Већа допуњен усменим излагањем. Мада су чланови комисије (треће по реду предложене од марта до маја 2008. на Одељењу за археологију у вези спорног реизбора) били присутни (проф. др А. Јовановић и проф. др Ж. Микић; одсутни члан била је само др Г. Томовић, научни сарадник у пензији), дискусије није било.
На следећој XIX редовној седници Изборног већа Филозофског факултета у Београду, одржаној 13.11.2008. године, Веће није прихватило у академској средини неуобичајену „молбу” Одељења за археологију да „преиспита ранију одлуку да не подржи предлог за реизбор доц. др Ђорђа Јанковића”. Да ситуација на Одељењу за археологију, нажалост, излази из устаљених академских оквира говори и чињеница да је 18.11.2008. на ванредној седници Одељења Управник проф. др Александар Палавестра смењен јер није хтео да подржи овакву „молбу”. Сви наведени подаци могу се проверити у записницима са поменутих седница.
Напомињем да су разлози таквог понашања неких чланова Одељења за археологију, као и сама суштина целог „случаја” др Ђ. Јанковића укратко објашњени у обраћању проф. др А. Палавестре Одељењу од 10.04.2008. у коме се каже: „Пред нама су две могућности: 1. Оснивање комисије која би имала благонаклон и релативно попустљив став према научном и педагошком опусу доцента др Ђорђа Јанковића, али која би заправо била врло пажљиво изабрана и формирана, с искључивим циљем да Ђ. Јанковић „прође” реизбор. 2. Оснивање научно и стручно релевантне комисије, чији би реферат о реизбору доцента др Ђорђа Јанковића могао бити неповољан, што би као консеквенцу имало врло лоше последице по њега (теоријски је могуће и отпуштање).”
Указујем Већу на чињеницу да су се у најновијој, компромисно изнуђеној комисији мишљења разврстала управо по овој и оваквој линији поделе – једини релевантни стручњаци за археологију средњег века у комисији др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института, и проф. др Михаило Милинковић са Одељења за археологију, нису потписали спорни извештај.
На конкурс за место доцента за ужу научну област археологија, ТЕЖИШТЕ ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊОВЕКОВНА АРХЕОЛОГИЈА, објављен у листу Послови од 16.12.2008, пријавило се двоје кандидата, од којих је један особа чији је избор Веће практично два пута одбило - др Ђ. Јанковић, који очигледно прелази преко јасно и поновљено исказане воље Изборног већа, што представља, рекли бисмо, својеврсно непоштовање Филозофског факултета и његових принципа.
У немушто сроченом извештају, који не износи никакве нове чињенице у односу на претходни (истих потписника), уз гротескно „поетско” узношење, некомпетентни потписници проф. др Александар Јовановић који се бави КЛАСИЧНОМ АРХЕОЛОГИЈОМ, проф. др Живко Микић који се бави ФИЗИЧКОМ АНТРОПОЛОГИЈОМ (дисциплином наслоњеном на медицину), и др Г. Томовић, научни сарадник у пензији Института за историју (докторат из ИСТОРИЈЕ одбранила је 28.05.2004, а пензионисана 01.02.2007), пристрасно и неаргументовано одлучују да Већу „за звање доцента за ужу научну област Археологија, тежиште истраживања Средњовековна археологија” предложе др Ђ. Јанковића!
Њихов извештај нетачно наводи да су „усковитлана споречја” настала после публиковања Јанковићевих „несхваћених књига Српске громиле (199 и Српско Поморје од 7. до 10. столећа (2007)”, пропуштајући да помене да овом очито вишедеценијском „несхваћеном” квазинаучном опусу, недвосмислено критикованом и одбаченом од стране стручњака за средњовековну археологију, како домаћих тако и светских (видети мој Приговор од 24.09.2008. са детаљним образложењем), треба додати и радове као што су нпр. ‘Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора’ (Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Београд 1993, стр 19-40), Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи (Традиционална култура Срба у Српској Крајини и Хрватској, Београд 2000, стр. 9-22) и другe сличнe. Поједине тврдње троје апологета Јанковићевог дела, као нпр. „обимна грађа се не може досегнути опште прихватљивим тумачењима” (sic!) представљају псеудоакадемску акробатику без преседана.
Извештај потом пажњу посвећује Јанковићевим „менторским обавезама” не помињући да су квазинаучне теме из његове продукције нпр. Словени кроз археолошке културе: од праисторије до почетка раног средњег века, докторанда мр Зорице Костић (иначе библиотекара на Одељењу за археологију) одбачене од стране Универзитета.
Насупрот става угледних и компетентних стручњака за археологију средњег века који нису потписали извештај, Јанковићеве неприхватљиве тезе о „објективном сагледавању истине о српском етничком простору” и интервјуи с њим веома су популарни на сајтовима типа STORMFRONT SRBIJA White Pride World Wide www.*/forum/showthr ... 74150.html
Мада је уговорни изборни период др Ђ. Јанковића истекао 27.10.2008, и иако више не држи наставу на Филозофском факултету, чини се, неуобичајеним анексима уговора продужава се Јанковићев „нераспоређени” и недефинисани статус.
Молим Веће да наведене чињенице има у виду приликом одлучивања по овом спорном питању, које већ дуже времена наноси знатну штету угледу Филозофског факултета.
У Београду, 23.03.2009. С поштовањем,
.
Доцент др. Бранислав Анђелковић
Одељење за археологију
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1398
(16/5/09 20:53) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Ванр. проф. др Михаило Милинковић
Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду
ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
У БЕОГРАДУ
ПРЕДМЕТ: П Р И М Е Д Б А на извештај за избор у звање др Ђорђа Јанковића
Одлуком Изборног већа Филозофског факултета у Београду од 25. децембра 2008.г. изабран сам за члана Комисије за припрему извештаја за избор једног доцента, ужа научна област археологија (тежиште истраживања Средњовековна археологија), на Одељењу за археологију.
На конкурс расписан 16. децембра 2008.г. јавила су се два кандидата, др Весна Бикић (по први пут) и др Ђорђе Јанковић (изабран за доцента 1987.г. и од тада поновљено биран у исто звање). Извештај који препоручује да се на место доцента изабере др Ђорђе Јанковић саставило је и потписало три члана Комисије, од укупно пет: проф. др Александар Јовановић, проф. др Живко Микић и др Гордана Томовић, научни сарадник Историјског института у пензији. Извештај нису потписали др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду и ванр. проф. др Михаило Милинковић.
Са садржајем извештаја нисам у могућности да се сложим, из више разлога. И поред недоумица око значења појединих језичких формулација у Извештају, попут „знатна минулост“, „колоплет разноречја“ и других, на изнето се може реаговати.
Низ тврдњи у Извештају не стоји или је само делимично тачан, као нпр. она, да се насловима теза двају кандидата може утврдити њихова неподударност у областима истраживања. Наводно, из тих разлога Комисија једино начелно може да проучава опус кандидата. Поред разлика, у истраживањима кандидата има преклапања, у хронолошком и другом смислу. Компетентна Комисија морала би да буде у стању да процени дела у оба случаја.
Садржај књиге Ђ. Јанковића „Српске громиле“ није пренет на коректан начин, као ни реакције на ову књигу. Тако се критички приказ проф. др С. Братера у Извештају помиње у позитивном контексту, што ни најмање не одговара истини: напротив, проф. Братер је указао на низ из основа погрешних теза, на недовољан број налаза за извлачење релевантних закључака, а поготову не за тако далекосежне закључке које аутор изводи, консеквентно заобилазећи методолошке проблеме у свом раду. С. Братер у више наврата износи своје запрепашћење поводом навода у овој књизи, која игнорише новија истраживања и одговарајућу савремену литературу. Овај приказ експерта са међународном репутацијом је далеко од позитивног, а могло би му се још пуно тога придодати: аутор себе сматра непогрешивим, тврдећи да није могуће из основе изменити његове закључке, да је нађена „загубљена прошлост“, насупрот, по њему, свесном занемаривању проучавања „наше прошлости“ које повезује са „ненаучно-идеолошким разлозима“; „Ако једног дана не буде постојала само политички наметнута истина, ако Срби више не буду под туторством, можда ће се спровести свеобухватна истраживања, која ће дати коначне одговоре о српској прошлости“; нашој средини је туђе истраживање националне прошлости (?). Даље, у књизи се може „сазнати“ да су Срби у раном средњем веку живели у Полабљу, на Балкану и у Малој Азији. Још раније (1993), исти аутор примећује „да Срби данас живе на два места, на Балкану и у савременој Немачкој“. Но ту су и везе са Индијом, на основу топонима „Инђија“. Запањује са којом лакоћом аутор изводи закључке. На основу једног малог уломка рамена посуде из Љутића, тврди да је то “рановизантијски уломак који указује на добре односе са Ромејима“, што се као теза даље развија, на поменутим „основама“. И сувишно је рећи да се овакав поступак у археологији не може сматрати озбиљним.
Док јој са једне стране недостаје аргументација и методолошка утемељеност, књига о „громилама“ са друге обилује „дигресијама“, помињањем Другог светског рата, српског заустављања немачког ширења на Исток, испостављања комунизма од стране Запада, мржње Хрвата према споменицима предака (самим „громилама“), као и фабрика лажи старог и новог светског поретка. Истицање НАТО- пакта у Поговору уклапа се на необичан али нажалост логичан начин у ову мешавину методолошки погрешно протумачене и недовољно истражене изворне грађе, неоснованих хипотеза и тенденција које залазе у оне области, где сваки патриотизам престаје да буде врлина. Као пример баналности која ипак прати овакве циљеве може се навести објашњење зашто је у једном случају ископана само усамљена говеђа кост: јер су „учесници обреда појели печење“. Књига обилује оваквим и сличним примерима; штета је што се они не могу детаљније приказати на овом месту.
Оваквим начином, наравно, не чини се никаква услуга археологији. Бесмислено је, у начелу, негирати појаву која је позната под називом „мали словенски тумули“ , али се она методом који овде и у другим својим радовима примењује Ђ. Јанковић свакако не може тумачити. У том смислу су потписници Извештаја у праву, можда и више него што и сами мисле: ова књига је заиста прерано написана.
Са тим у вези, даје се неприхватљив осврт на културу Черњахов-Синтана де Муреш и на њену претпостављену словенску компоненту, која се од стране потписника реферата некритички пребацује на Балканско полуострво у 3-4.в., уз помињање „бројних насеља“ (?) иако за то нема никаквих поузданих индиција. И овде се понавља већ уочено: алтернирају се изрази попут „Сасвим је могуће“, „они су могли бити“ и сл., тј. износе се недоказане хипотезе уместо конкретних образложених закључака или заснованих претпоставки. Ова основна методолошка примедба, која се односи на бркање хипотезе и доказа, могла би се применити на знатан део радова Ђ. Јанковића.
На сличан начин је у Извештају приказана и књига „Српско Поморје од 7. до 10. столећа“. Каже се:“обимна грађа се не може досегнути опште прихватљивим тумачењима“. Шта значи ова констатација? Изнова понуђен низ недоказаних претпоставки надовезује се на начин већ примењен у претходно споменутом делу. Због тога никако није реч о основи за даља истраживања, како се у Извештају тврди. Основ за даља истраживања дали су, поред других, проф. др Јован Ковачевић и академик Владислав Поповић, својим делима која су и данас актуелна. Опет, и овде се на не сасвим коректан начин преноси садржај критике проф. др С. Станилова, упућене овој књизи („изоставља спорне околности, чини претеране процене и претпоставља немогуће чињенице...и лишава се, уопште, критичког коментара.“).
Могло би се навести још пуно примера из писања Ђ. Јанковића. На у науци нечувене поступке Ђ. Јанковића и његове неуспеле покушаје прекрајања историје реаговао је својевремено проф. др Божидар Ферјанчић, што је, поред примедби других аутора, већ било поменуто у претходним приговорима. Исто тако, Јанковићево датовање српске „громиле“ у Трновој пољани новцем цара Валенса (364-37 , што би, поред осталог, подразумевало досељење Срба на Балкан око 200-250 година пре у науци прихваћеног времена, као и било какаво присуство Словена јужно од Саве и Дунава у 4.в., одлучно је одбачено од једног од највећих ауторитета савремене словенске археологије, руског академика Седова.
Укртако: дела Ђ. Јанковића добила су лоше приказе како у домаћој тако и у међународној стручној јавности, као и негативне коментаре на Округлом столу, организованом поводом књиге „Српске громиле“ 1998.г. на Филозофском факултету, што у Извештају није изнето, а јесте од кључне важности. И то је један од разлога због којих нисам могао да потпишем Извештај. Међутим, он није и једини: као бивши студент проф. Ковачевића, оснивача Катедре за Средњовековну археологију на Филозофском факултету, морам да приметим да чињење Ђ. Јанковића у дужем континуитету представља груб насртај на саме основе академског деловања, којима нас је професор учио: да научно истраживање мора бити објективно и засновано на научном моралу, изнад идеологије, нације и вере.
Нека на овом месту буде само поменуто да једну науку чине циљ и метод. О каквим се циљевима и методу код Ђ. Јанковића ради, види се на наведеним примерима. У том смислу остаје дискутабилно, да ли је овде расправа ограничена само на археологију, јер њој национално-политичка тумачења нису циљ, а примењени методи свакако не спадају у оне, који би се могли препоручити.
У свему изнетом посебну околност представља чињеница да аутор у научном смислу проблематичних дела и неакадемских поступака према колегама са Факултета ради као високошколски наставник и тако утиче на студенте. Само у овом светлу треба посматрати његово хваљено залагање у настави: оно служи мисији, чије крајње циљеве зна само Ђорђе Јанковић. Чини се да настава на Филозофском факултету у Београду није право место за њихово испуњење.
У Београду, 25. марта 2009. Михаило Милинковић
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1399
(16/5/09 21:01) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
ОДБОРУ ЗА ЕТИКУ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
САВЕТУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
САВЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА
МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ/ др Жарку Обрадовићу, министру
МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ/ др Милораду Миленковићу, помоћнику министра у Сектору за надзор Министарства просвете
МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ/Сектор за високо и више образовање
Поштовани,
Након дужег праћења дешавања на Одељењу за археологију Филозофског факултета у вези са реизбором, односно унапређењем доц. др Ђорђа Јанковића, обраћамо Вам се као археолози и колеге др Јанковића, који су забринути због рушења угледа струке, а пре свега угледа Одељења за археологију и самог Филозофског факултета, на којима смо стекли наше дипломе и научна звања.
Као постдипломци и докторанти, којима је Ђ. Јанковић потписник и ментор у комисијама за оцену и одбрану постдипломских и докторских радова, сматрамо да је током његовог (ре)избора учињен низ поступака, којима су нарушена основна начела Кодекса професионалне етике на Универзитету и одредбе Статута Филозофског факултета. Одлукe чланова Одељења за археологију и њеног тадашњег управника проф. др Александра Палавестре, Изборног већа факултета и декана проф. др Александра Костића - у процесу који траје од марта 2008. године до данас, а које су директно утицале да се доведе у питање поновни избор Ђ. Јанковића у звање доцента, односно да му се онемогући избор у више звање - могу да имају последице и по завршетак студија и успешно стицање наших научних звања.
Као грађани и чланови академске заједнице, сматрамо да је наше право и обавеза да реагујемо и да тражимо конкретне одговоре на постављена питања, као и утврђивање појединачне одговорности, јер ови догађаји излазе изван утврђивања (не)регуларности (ре)изборног поступка у случају Ђ. Јанковића, са реалном могућношћу да постану свакодневна пракса у будућим (ре)изборним поступцима и „модел“ за лично обрачунавање са неистомишљеницима.
Да је то заиста већ и постала пракса, показаћемо у овом обраћању у коме смо желели да Вас упознамо са чињеницама, уз захтев да се оне преиспитају, утврди њихова валидност и санкционишу учесници у овим догађајима уколико се покаже основаним:
да је инспектор Министарства просвете поднео непотпун Извештај, што имплицира поновни инспекцијски надзор.
да је декан Филозофског факултета А. Костић неприказивањем Дописа студената археологије (прилог 2 Молби Одељења за археологију, на XIX седници Изборног већа факултета, спречио да се оно уврсти у дневни ред седнице и чланови Већа обавесте о његовом садржају, чиме је прекршио Канон 2, став (1) Кодекса професионалне етике и чл. 115 Статута факултета. Закон о високом образовању РС (чл.65, став и чл. 129. Статута факултета налажу да се при избору у звање наставника обавезно уважи мишљење студената. Са друге стране, врло свесно и из јасних разлога, писма студената са приговорима на рад и понашање доц. др Б. Анђелковића, нису приказана у поступку реизбора Б. Анђелковића.
да је управа Одељења за археологију и Управа факултета нанела штету студентима дипломцима, дипломцима мастер, постдипломских и докторских студија, којима је Ђ. Јанковић ментор, тиме што није одговорила на њихове дописе сходно чл. 115 Статута факултета (прилози 22, 23, 24) и пружила решење, за сада већ вишемесечни застој, у остваривању права да имају редовне консултације са ментором у којима би их упућивао на научне и методолошке проблеме, пратио и руководио израдом завршног рада (чл. 70, 76, 96 Статута факултета). Истовремено је не достављањем на увид тражене документације прекршила њихово право на информисање (Закон о слободном приступу информацијама РС, чл. ).
да је декан А. Костић прекршио Статут факултета јер није у смислу чл. 119 Статута размотрао дописе студената, и у року од 15 дана од дана пријема донео одлуку, нити је као орган који се стара о законитости рада упозорио Одељење за археологију и Кадровску комисију о последицама које настају због одуговлачења окончања избора у звање доцента за ужу научну област Археологија.
да су студенти оштећени тиме што Ђ. Јанковић не држи наставу из свог предмета и курсева и поред закљученог Анекса уговора о раду између Филозофског факултета у Београду, кога заступа декан А. Костић и Ђ. Јанковића, доцента (бр. 05/2-7 бр. 10-1/102/А), којим се заснива радни однос на одређено време са пуним радним временом на радном месту доцента за ужу научну област Археологија, почев од 19.11.2008. до окончања изборне процедуре (прилог 47). Наставу практично држи само асистент, што се лако може проверити и код студената.
да је декан А. Костић прекршио Статут факултета склапањем претходно поменутог Анекса уговора, јер по чл. 163 Статута Филозофског факултета наставник „који није изабран у исто или више звање се распоређује на радно место које одговара његовој стручној спреми, ако на Факултету постоје могућности за то“ (став 1), односно „ако на Факултету нема могућности да се наставник из става 1 распореди на радно место, које одговара његовој стручној спреми или ако одбије понуђено радно место, престаје му радни однос и остварује право у сккладу са законом“ (став 3).
да је А. Палавестра иступањем у своје лично име (у коме се оградио о Молбу Одељења за археологију, чији је управник) на седници Изборног већа 13.11.2008. године, директно утицао да се о Молби Одељења за археологију не гласа (прилози 31, 32), због чега је на седници Одељења за археологију смењен са места управника (прилог 33). Тиме је нарушио Канон 3 и 4, Кодекса професионалне етике, у односу према колегама и институцији, и злоупотребио положај управника.
да је А. Палавестра извршио дело преваре, јер је Кадровску комисију Филозофског факултета обавестио да су 10.04.2008. на седници Већа Одељења за археологију изабрани он и проф. др М. Милинковић у Комисију која би извршила квантитативно вредовање остварених резултата Ђ. Јанковића, по категоријама (прилог 10). Из Записника са поменуте седнице се види да чланови те комисије нису бирани (прилог 3). Неприказивањем квантитативно исказаних резултата (бодовање), из којих би било видљиво да ли Ђ. Јанковић испуњава услове за избор у више звање, обманута је Кадровска комисија Филозофског факултета. Тиме је нерегуларно прекинута процедура избора у више звање.
да су А. Палавестра и Михаило Милинковић својим деловањем према колеги и институцији прекршили Канон 3, став (1) и (2) и Канон 4, Кодекса професионалне етике, тако што су нерегуларно попунили и неовлашћено потписали Образац за евидентирање остварених резултата наставника/сарадника који се предлаже за избор у више звање/унапређење (прилог 7).
да је М. Милинковић својим учешћем у потписивању Образца за евидентирање остварених резултата наставника/сарадника, који се предлаже за избор у више звање (прилог 7), утицао да се спречи процедура унапређења тиме што није имао право учешћа као професор, који је то звање стекао на нерегуларан начин, што такође треба утврдити јер је тиме и материјално оштетио Факултет (прилог 48, 49 и уп. прилоге 8, 9, 12).
да је Бранислав Анђелковић апсолутно недопустивим и морално неприхватљивим деловањем прекршио Канон 3, Кодекса професионалне етике, у односу према колегама, јер је својим дописима Комисији за реизбор (прилог 1), Изборном већу факултета (прилози 19, 29), Наставно-Научном већу и Кадровској комисији (прилог 13), на најгрубљи начин омаловажио досадашњи вишегодишњи научни и васпитно-педагошки рад Ђ. Јанковића, а својим неаргументованим оспоравањем стручности Комисије за реизбор, допринео нарушавању угледа својих колега, Одељења за археологију и Филозофског факултета. Његови коментари би по нашем мишљењу представљали пример како се безочном манипулацијом речима, извртањем смисла и суштине наведеног, импутирањем својих речи другима, уз обиље непроверених и неистинитих чињеница и истрајно позивање на академске принципе и морал, сугерисано врши утицај и креира став околине према некоме или нечему, што је за најблаже речено осуду, јер је реч о универзитетском наставнику.
да је Б. Анђелковић на својим предавањима прозивао студенте потписнике петиције подршке за Ђ. Јанковића, говорећи о њему и другим професорима крајње непримереним речником (в. прилози 38, 39), чиме је грубо прекршио Канон 2, став (1-3) Кодекса професионалне етике и чл. 115 Статута Филозофског факултета у односу према студентима, као и Канон 3. Кодекса професионалне етике у односу према колегама.
да је Б. Анђелковић својим понашањем изван Универзитета, као члан УО Српског Археолошког друштва и уредник редакције Гласника САД, грубо повредио чл.160 Статута Филозофског факултета, што представља повреду радне дисциплине.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1400
(16/5/09 21:03) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Слободни смо да Вас сходно Општим одредбама, чл. 1. Кодекса професионалне етике (чл.1: у циљу очувања достојанства професије и развијања и унапређивања моралних вредности академске заједнице, као и ради заштите вредности знања и уважавања и подизања свести о одговорности универзитетских наставника и свих чланова академске заједнице) упознамо са хронологијом догађаја у вези са наведеним.
На седници Одељења за археологију 06. 03. 2008. године предложени су чланови Комисије за припрему извештаја о поновном избору у звање доцента Ђ. Јанковића, у саставу проф. др М. Милинковић, проф. др А. Палавестра, проф др. Живко Микић, проф. др Александар Јовановић (чланови Одељења) и др Весна Бикић (спољни члан, научни саветник Археолошког института). Због одлуке да се изабере петочлана комисија, али односу на досадашњу уобичајену праксу, када су бирана три члана комисије, као и због учешћa М. Милинковића у њој, као ванредног професора, који је то звање по Ђ. Јанковићу стекао „преваром“, Јанковић улаже приговор и напушта седницу Одељења.
Већ 12. 03.2008. на адресу именоване Комисије за реизбор Б. Анђелковић (члан Оделења за археологију, који се бави археологијом Блиског истока), упућује писмо у коме даје оцену рада Ђ. Јанковића, изражавајући сумњу у способност и компетентност чланова, не само Комисије за писање реферата, већ и Комисија за одбрану докторских и магистарских теза чији је ментор Ђ. Јанковић (прилог 1).
На ово писмо Ђ. Јанковић 9.4.2008. пише коментар и упућује га (само) члановима Одељења за археологију (прилог 2).
На седници Одељења за археологију, одржаној 10.4.2008., управник А. Палавестра, је обавестио присутне да је предложени спољни члан, В. Бикић, одустала од учешћа у раду наведене Комисије, што се усваја и чиме се поступак враћа на почетак (прилог 3, Записник са седнице Оделења, тачка 3.1). Управник је потом изложио своје размишљење на тему избора комисија и њених улога, изразито иронично и малициозно, о чему постоји писмена забелешка уз записник са седнице (прилог 4). На истој седници, на основу раније поднетог предлога др Мирослава Лазића, вишег научног сарадника у Археолошкој збирци факултета (прилог 5), гласањем је усвојено да се покрене поступак за унапређење Ђ. Јанковића у звање ванредног професора, након чега је изабрана Комисија за припрему извештаја у саставу: проф. др М. Милинковић, проф. др А. Палавестра, проф. др Ж. Микић, проф. др А. Јовановић и др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института, као спољни члан.
Управник, А. Палавестра, се потом обраћа Кадровској комисији факултета са предлогом чланова Комисије за писање извештаја о испуњености услова за стицање наведеног звања (прилог 6).
(Из Извештаја о извршеном инспекцијском надзору над радом Филозофског факултета се види да је о свему томе 14.03. 2008. обавештена Изборна комисија факултета, а да је 17.03.2008. донета Одлука, којом се мења Одлука 05/2-7 бр. 385/1 и то тако што се брише тачка б) поменуте одлуке за избор у звање и заснивање радног односа наставника „једног доцента за ужу научну област Археологија“. Међутим, у Извештају се констатује да Факултет није презентовао документацију на основу које је донета Одлука о објављивању конкурса (05/2-7 бр. 588/1), нити је доставио акт на основу којег је 04.06. донета Одлука којим се поништава Одлука о објављивању наведеног конкурса, што је „супротно одредби члана 133. Статута, којом је прописано да Одлуку о објављивању конкурса за избор наставника, односно сарадника доноси Изборно веће на предлог Кадровске комисије“, прилог 40, Извештај, стр. 2-3).
Према процедури кандидат (Ђ. Јанковић) треба да попуни прописани Образац за избор у више звање, према упутству које стоји у наслову Обрасца (тачке 5-13), док је тачке 1-4. и 14-15. требало да попуни Оделење, и тако попуњен се доставља Кадровској комисији (прилог 7, Образац). У упутству такође стоји да Комисија од два наставника, коју именује Одељење, треба да попуни тачке 1-2 у Додатку. Међутим, тачке 14-15. нису попуњене. Такође тачке 1-2, које је требало да попуне два наставника изабрана од Одељења, попуњавају А. Палавестра и М. Милинковић, за које Ђ. Јанковић тврди да нису изабрани на седници од 10.04. 2008, што је био један од разлога да упути допис помоћнику министра за просвету др Александру Липковском (27.10.2008, прилог и пријаву др Милораду Миленковићу, помоћнику министра у Сектору за надзор Министарства просвете због кршења процедуре избора (27.10.2008., прилог 9). У истој пријави инспекцији Министарства, Ђ. Јанковић прилаже потврду потписану од стране А. Палавестре и М. Милинковића да су на истој седници Већа Одељења од 10.04. изабрани у Комисију за квантитативно вредновање остварених резултата Ђ. Јанковића (прилог 10, од 17.04. 200 . Међутим, из наведеног Записника са те седнице Одељења 10.04.2008. (в. прилог 3) је јасно да таква Комисија од два наставника није бирана, тј. да су се А. Палавестра и М. Милинковић „самоизабрали“, како то тврди Ђ. Јанковић у својој пријави. Такође је у Додатку обрасца, под тачком 1. и 2., иста Комисија од два изабрана члана требала да издвоји радове кандидата и изврши категоризацију према наведеном критеријуму, као и да потврди тачност разврставања радова на научне и стручне, тачност категоризације часописа и категоризације научних скупова, што није учињено него је уписано да „наведени радови не испуњавају услове предвиђене критеријумом за избор у више звање ванредног професора“ (в. прилог 7, Додатак, тачка 1.). Поновићемо да нису попуњене ни тачке 14. и 15. Обрасца од стране Одељења, које се тичу ангажовања кандидата у развоју наставе и елемената за оцену педагошког рада. Овако непотпун и нерегуларно попуњен образац упућен је Кадровској комисији, која је на тај начин обманута, а преко ње и Изборно веће факултета.
(У Извештају о извршеном управном надзору над Филозофским факултетом Министарства просвете (прилог 40, Извештај) се не помиње Извештај Кадровске комисије, што казује да није стављен на увид или није ни тражен од стране инспекторке. Такође се не наводи да је извршен увид у записник са седнице од 10.04. (овде прилог 3), нити је констатовано било шта поводом навода Ђ. Јанковића да Комисија од два члана није бирана и да је нерегуларно сачинила извештај).
На седници Одељења за археологију, одржаној 15.05.2008., бира се нова Комисија за реизбор, пошто је А. Палавестра обавестио присутне да је Кадровска комисија (у којој је он мењао службено одсутног Ж. Микића, члана комисије делегираног испред Одељења) одбила предлог Одељења да се покрене поступак за унапређење Ђ. Јанковића (прилог 11, Записник са седнице, тачка 5.1). Такође је А. Палавестра покушао да објасни и како је дошло до тога да су он и М. Милинковић написали негативан предреферат о унапређењу именованог. Ж. Микић је информисао чланове Одељења о критеријумима, које Кадровска комисија има у виду кад је реч о унапређењу, као и сугестијама добијеним од стране Управе факултета, по којима избор у звање Ђ. Јанковића треба вратити на ниво реизбора, а не унапређивања у више звање. Уз констатацију Б. Анђелковића да Комисија (од горе наведених 5 чланова) постоји, ипак се на предлог Ж. Микића предлаже и изгласава нова Комисија, коју чине проф. др Ж. Микић, проф. др А. Јовановић и др Гордана Томовић, научни саветник Историјског института у пензији. Међутим, изгласавање ове трочлане комисије је покренуло низ потеза од стране Управе Одељења и факултета у циљу утврђивања учешћа и права гласања сарадника Археолошке збирке факултета на седницама Одељења (в. прилог 19. стр.3), о чему ће још бити речи.
Ђ. Јанковић 02.06.2008. подноси допис Изборном већу и Управи факултета (заведено под бр. 825), у коме их обавештава о поступцима којима су М. Милинковић, А. Палавестра и Анђелковић, чланови Одељења, нарушили процедуру његовог избора, тражећи да се ти поступци осуде (прилог 12). Између осталог Ђ. Јанковић овде поново обавештава Управу и Изборно веће факултета да је М. Милинковић, један од потписника „самоизабране“ комисије од два члана, својевремено стекао звање ванредног професора на основу сопствене изјаве да је написао књигу, која до данашњег дана није објављена. На ове наводе, у циљу њихове провере, није реаговала ни Управа, али, као што смо навели, ни инспекторка приликом вршења управног надзора над радом факултета.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1401
(16/5/09 21:05) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
(У истом Извештају о оствареном управном надзору констатује се, међутим, да и овога пута, Министарству просвете није достављена документација из које би се могло утврдити на основу чега је Одељење за археологију, после више од месец дана од претходног предлога, доставило нови предлог са трочланом комисијом, прилог 40, Извештај, стр. 3).
Наставно-научном већу и Кадровској комисији се поново обраћа Б. Анђелковић, писмом од 08.06.2008. (прилог 13), у коме он углавном понавља садржај првог писма (в. прилог 1). Б. Анђелковић опет даје себи за право да оцењује компетентност потписника претходног реферата за реизбор Ђ. Јанковића и регуларно изабране комисије у процедури поновног покретања реизбора, не помињући чињеницу да су у једном периоду постојала само три наставника вишег звања од доц. др Јанковића (проф. др А. Јовановић, проф. др Ж. Микић, проф. др А. Палавестра), из чега је јасно да су у писању реферата за све чланове Одељења (па и Б.Анђелковића), морала учествовати два од тадашња три професора, како би се поступак започео и спровео. Та чињеница је наведена у обраћању М. Лазића, вишег научног сарадника у Археолошкој збирци Филозофског факултета, члановима и управнику Одељења за археологију (прилог 14, од 10.06.200 , као што је наведено да је својевремено у тумачењу чл. 174. Статута факултета, секретар г-дин Слободан Ивањежа, утврдио да су чланови Археолошке збирке потпуно равноправи како у обавезама, тако и у правима са наставницима Одељења, као и да су обавезни да активно учествују у свим пословима које Одељење спроводи, осим у настави. Због тога се А. Палавестра обратио декану и секретару, као и председнику Савета факултета, писмом у коме се у име Одељења тражи прецизно правно и статутарно тумачење положаја и ингеренција сарадника Археолошке збирке (прилог 15, од 16.06.2008.), на које добија одговор из кога је јасно да право учествовања у доношењу одлуку имају само чланови Већа Одељења, које чине наставници и сарадници тог Одељења (прилог 16, 24.06.200 . По овоме је неспорно да чланови Археолошке збирке, који немају наставна звања, по чл. 207. Статута факултета, немају право учествовања у доношењу одлука, али је индикативно да се у придржавању тог члана Статута дошло тек у ситуацији кад су чланови Збирке дали своје гласове у корист Ђ. Јанковића, а да пре тога њихово учествовање у гласању никоме није сметало, нити је некоме пало на памет да тиме крши Статут факултета. У овом допису М. Лазића изнесено је и низ других података, који стоје у колизији са оним подацима које је наводио Б. Анђелковић, те је врло јасно да ту постоји доста противуречних чињеница које би требало испитати.
Потом следи седница Изборног већа факултета 19. 06. 2008, на којој је донета Одлука о образовању Комисије за припрему извештаја за избор у звање једног доцента за ужу научну област Археологија, са тежиштем истраживања Средњовековна археологија /поменута Комисија у саставу проф. др Ж. Микић, проф. др А. Јовановић и др Г. Томовић/ (в. прилог 40, Извештај).
У међувремену је на адресу ректора Београдског универзитета, др Б. Ковачевића, Управе факултета и Одељења за археологију, упућено писмо потписано од стране 65 археолога, који су своје дипломе и научна звања стекли на Филозофском факултету, међу којима је велики број оних којима је Ђ. Јанковић био предавач (археолози запослени на Факултету и Археолошком институту нису позвани да буду његови потписници). Поред изражене забринутости због дешавања на Одељењу за археологију, као и због несхватљиве „хајке“ на интегритет појединца и његово право да слободно износи резултате својих стручних и научних запажања и сазнања, у том допису се између осталог тражи и увид у комплетну документацију која се односи на поступак унапређења Ђ. Јанковића (прилог 17, 26.06.200 .
Изабрана Комисија за писање реферата (проф. др Ж. Микић, проф. др А. Јовановић и др Г. Томовић), 31. 07. 2008., доставља Изборном већу факултета повољан извештај и предлог да се Ђ. Јанковић изабере у звање доцента за ужу научну област Археологија, тежиште истраживања Средњовековна археологија (прилог 1 . На тај Извештај Изборном већу факултета Приговор шаље опет Б. Анђелковић (прилог 19, Приговор). Поред већ изнесеног мишљења о некомпетентности чланова Комисије, Б. Анђелковић узима за право да оцењује и стручни и педагошки рад кандидата, доводећи под сумњу и одбрањене и оне магистарске и докторске радове, који тек треба да се бране, под менторством Ђ. Јанковића.
На овај Приговор Комисија за писање реферата упућује Изборном већу Одговор, остајући при позитивном ставу за реизбор доц. др Јанковића у звање доцента (прилог 20, Одговор на Приговор, 28.9.2008.). Уважени професори, потписници овог Одговора, А. Јовановић и Ж. Микић, били су принуђени да објашњавају и правдају своје учешће у комисијама за писање реферата за наставничка звања Одељења за археологију (због недостатка наставника у вишем звању од кандидата), па и у оним комисијама за избор М. Милинковића и самог Б. Анђелковића.
Међутим, Изборно веће Филозофског факултета, на XVIII седници, која је одржана 09. 10. 2008. године, и поред позитивног извештаја Комисије за избор у звање, није изгласала реизбор доц. др Ђ. Јанковића (прилог 21, Записник са седнице, тачка III/ . Наиме, након упознавања чланова Већа да је на Извештај комисије поднет Приговор од стране Б. Анђелковића (в. прилог 19), на који је Комисија одговорила (в. прилог 20), Б. Анђелковић се присутним обратио усмено и коментар на одговор комисије приложио касније уз записник седнице (в. прилог 29). Одлука Већа, која је уследила гласањем, да се не подржи реизбор Ђ. Јанковића у звање доцента, није практично донета довољним бројем гласова оних чланова који су били против његовог реизбора (12), већ недовољним бројем гласова оних чланова који су били за његов реизбор (77) од потребних 82, и пре свега гласовима чланова који су били уздржани (34).
(У Извештају о обављеном управном надзору Министарства просвете, , који је обављен у овом временском периоду, наведен је овај број гласова за, против и уздржаних, али и то да из записника није могло да се утврди колико од укупно 230 чланова Изборног већа је потребно да би се одлука донела већином гласова од укупног броја, као ни број одсутних наставника (прилог 40, Извештај). У складу са закључком достављеног Извештаја о оствареном управном надзору, у допису Министарству просвете декан А. Костић (прилог 41, од 26.12.2008.) наводи да је утврђен укупан број редовних и ванредних професора и доцената на дан гласања 09.10.2008. износио 163 (44 редовна, 38 ванредних, 81 доцент); то би, сходно одредбама Статута факултета да се одлука у поступку избора за звање доноси већином гласова укупног броја чланова који имају право да гласају, значило да је било потребно 82 гласа да би се утврдио предлог да се Ђ. Јанковић изабере у звање доцента. У овом допису декана није, међутим, објашено како збир гласова за (77), против (12) и уздржани (34) = (123) износи 15 мање од збира присутних чланова Већа тог дана, који имају право гласа (33+34+71=13 , тј. није констатовано шта је са тих 15 (одсутних?). Такође је врло битно утврдити и навести да ли је у укупном броју од 163 са правом гласа било оних који су оправдано дуже одсутни - усавршавање у иностранству, породиљско и др. одсуства - како би подаци били валидни).
Из Извештаја Изборне комисије Изборног већа сачињеног после бројања гласова на тој седници 09.10. 2008. (в. прилог 21а), уочљиве су још две ствари. Приликом гласања за избор четири доцента, само при утврђивању предлога за избор Ђ. Јанковића гласа 123-е (поменутих 77 за, 12 против, 34 уздржана), а у случају остала три доцента број гласова износи 112 (било да је свих 112 за, или да је 111 за, 1 уздржан и нико против); при томе Ђ. Јанковић је био други по реду за гласање међу доцентима, што би значило да је исти број од 11 „гласача“, који чине разлику између 112 и 123, био најпре одсутан при гласању за др Милоша Јагодића, затим се појавило при гласању за Ђ. Јанковића, а онда опет 11 наставника бива одсутно при гласању за доценте др Слободана Наумовића и др Живке Крњаја. Ово захтева објашњење.
Такође, овакав извештај изборне комисије Изборног већа, је и у супротности са Извештајем Министарства просвете из децембра месеца 2008. године (в. прилог 40), у којем се јасно на 5 страни констатује да је на седници присуствовало 138 редовних и ванредних професора и доцената, а да је већина од овог броја 70, тако да је по томе, била донета одлука већином гласова укупног броја чланова да се утврди предлог да се Ђ. Јанковић изабере у звање доцента за ужу научну област Археологија.
Поводом овакве одлуке Изборног већа, 108 студената, дипломаца и постдипломаца археологије Филозофског факултета упућују 14.10.2008. године декану факултета, А. Костићу, петицију у којој су изложили своје незадовољство одлуком Већа којом се Ђ. Јанковић удаљава из наставе, због чега су угрожена њихова права, истовремено истичући његов савестан и одговоран рад у настави, на теренским истраживањима и менторству (прилог 22). Студенти такође упућују 29.10.2008. писмо, допуњено прилозима, А. Липковском, помоћнику министра за просвету, изражавајући протест због ових дешавања, и своју бојазан од освете појединих наставника због потписивања петиције у корист Ђ. Јанковића (прилог 23). Из једног од прилога овог писма види се да су студенти поднели захтев Управи факултета (21.10.) за издавање копија докумената, везаних за рад појединих професора са Одељења за археологију (Ђ. Јанковића, Б. Анђелковића, М. Милинковића, А. Палавестре), из којих би били видљиви резултати рада сваког од њих кроз рад у настави, менторство и оцену рада студената. Истог дана су Управи факултета и Одељењу за археологију упућени дописи једног броја постдипломаца и доктораната, којима се др Јанковић јавља као ментор или потписник у Комисијама за оцену рада, са захтевом да им се писмено одговори какав је њихов статус и права након одлуке Изборног већа да се не подржи избор Ђ. Јанковића у звање доцента (прилог 24). Оба захтева су од стране Управе игнорисана и до данас није одговорено ни на један од њих.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1402
(16/5/09 21:07) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Изборном већу факултета, поводом његове одлуке, писмо упућује и Ђ. Јанковић 21.10.2008. (прилог 25), са намером да још једном упозна чланове Већа о прекршајима у процедури његовог реизбора, односно избора у више звање, одговарајући и на Приговор Б. Анђелковића (в. прилог 19). Ту он врло исцрпно коментарише недоследност, непринципијелност и нетачност навода Б. Анђелковића, тражећи од Већа да предузме одговарајуће мере у складу са наведим.
Одељење за археологију, сматрајући да ова одлука Изборног већа факултета није у интересу Одељења, као ни у интересу студената археологије и факултета у целини, на седници одржаној 30.10.2008. године (на предлог М. Лазића) изгласава да се Изборном већу упути Молба да на XIX редовној седници преиспита ранију одлуку да не подржи предлог за реизбор доц. Ђ. Јанковића (прилог 26, Записник са седнице). Из садржаја записника се, међутим, види да оно што је изречено на овој седници има дубље значење и импликације од саме процедуре реизбора, на шта је покушавао да укаже један број чланова Оделења и што би се свакако морало имати у виду кад је реч о намерама и поривима појединаца у овом процесу (неодобравање А. Палавестре да студенти присуствују седници, његов став којим се обратио декану и секретару факултета по коме је ревизија законито спроведеног гласања опасна, оспоравање права М. Лазићу да подноси предлог Већу Одељења чији није члан, помињање политичких импликација итд). Веома је важна чињеница, да је по питању неодржавања наставе из предмета, које држи Ђ. Јанковић, изнесен предлог да док „не буде јаснија слика“ М. Милинковић и мр Дејан Радичевић држе наставу.
У садржају поменуте Молбе, која је ипак изгласана да се упути Изборном већу (прилог 27, Молба), износи се да је одлука Већа донета противно извештају Комисије, коју је именовало само Изборно веће на предлог Одељења за археологију и противно Одговору (в. прилог 20) на Приговор Б. Анђелковића на Извештај за избор Ђ. Јанковића (в. прилог 19). Уз то се наводи да оваква одлука Изборног већа није у складу са чл. 7, став 1, Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду (ступио на снагу 01.10.2008.године) и да је донета без увида у оцену педагошког рада Ђ. Јанковића, који дају студенти за археологију и Студентски парламент Филозофског факултета.
У то време, пред седницу Изборног већа, студенти археологије, њих 165 потписаних (прилог 28, од 11.11.2008.) упућују Изборном већу и његовом председнику, декану А. Костићу, допис тј. писмо подршке Молби Одељења за археологију, уз образложење да због дужег застоја у раду Студентског парламента факултета нису у могућности да то изнесу као званичан акт Парламента (како то налаже Статут Факултета). Они у том писму наводе врло важне чињенице - да по њима Ђ. Јанковић спада мећу најуспешније и најактивније наставнике Одељења за археологију, да је у поступку евалуације његов педагошки рад оцењен високим оценама и да су сагласни мишљењу чланова Комисије за реизбор, који су дали позитиван реферат.
У смислу чл. 119 Статута, декан Факутета је био дужан да размотри овакав допис студената, и да у року од 15 дана од дана пријема донесе одлуку, што декан А.Костић није урадио.
У исто време, у материјалима за XIX седницу Изборног већа факултета, заказану за 13.11. 2008., налази се и Коментар Б. Анђелковића (прилог 29, Коментар) на Одговор Комисије за реизбор Ђ. Јанковића (в. прилог 20), у коме он по трећи пут упозорава Изборно веће да није било кадро да именује у ову Комисију довољно стручне и научно признате чланове. Као додатак прилозима за исту седницу, А. Јовановић и Ж. Микић, чланови прозване Комисије, упућују Изборном већу Одговор у коме указују на злоупотребу највишег демократског принципа – да свако има право приговора (прилог 30, Одговор), тражећи заштиту од неоснованих дисквалификација од стране Б. Анђелковића. Писмо студената, међутим, није достављено у материјалима за ову седницу.
Из предлога дневног реда XIX редовног заседања Изборног већа факултета (прилог 31, Дневни ред и Записник са седнице од 13. 11. 2008. године), под тачком VIII је уписан Допис (Молба) Одељења за археологију да Веће преиспита ранију одлуку да не подржи предлог за др Ђ. Јанковића, али не и писмо подршке студената. М. Лазић (који је Молбу и предложио на Одељењу) је затражио да му Изборно веће дозволи да изнесе своју дискусију у вези са дописом Оделења. О томе се гласало и констатовано је да са 67 гласова Веће није прихватило молбу М. Лазића. Након тога се развила расправа у вези са предлогом Одељења, у којој је учествовало више чланова Одељења и Већа, али чији се садржај не може видети из овог записника. Међутим, управник Одељења, А. Палавестра, је своју дискусију приложио у писаном облику (прилог 32). Након тога је за прихватање предлога Одељења за археологију гласало 53 члана Изборног већа, но како је утврђено да је за доношење одлуке било потребно 83 гласа, констатовано је да није прихваћен предлог Одељења да се приступи поновном гласању ради утврђивања предлога да се Ђ. Јанковић изабере у звање доцента. У приложеном допису А. Палавестра (в. прилог 32) објашњава да се његов потпис нашао на Молби Изборном већу, која је изгласана већином гласова на седници Већа Одељења за археологију, зато што се он „повиновао одлуци већине“, али констатујући да је садржај документа управо противан начелу поштовања воље већине, те да доводи у питање не само ове него и сваке регуларно изгласане одлуке Изборног већа. Дакле, није уопште реч о реизбору Ђ. Јанковића „већ о поштовању темељних принципа на којима почива рад Изборног и Научног већа факултета“.
Међутим, ово иступање А. Палавестре у лично име и у име „поштовања темељних принципа на којима почива рад Изборног и Научног већа факултета“, у коме се оградио о Молбу Одељења за археологију, чији је управник, било је повод да се на Ванредној седници Одељења за археологију 18. 11. 2008. (прилог 33, Записник са седнице), под тачком 2. уврсти Предлог за смену управника Одељења, који је поднео доц. др Мирослав Вујовић, члан Одељења (прилог 34). Након консултације са секретаром Факултета о томе да ли чланови Археолошке збирке могу гласати по овом питању, предочено је да о смени управника Одељења могу гласати чланови Већа Одељења, библиотекари и секретер Одељења, али не и чланови Археолошке збирке. Већином гласова је одлучено да се управник смени. У тач. 4 је прочитан допис декана факултета у коме се од Одељења тражи да достави предлог о елементима новог конкурса, што је и учињено. Пре тога је на предлог доц. др Душана Михаиловића (прилог 35), тражено да се Изборном већу упути приговор на поступак одлучивања о Молби Одељења за археологију на XIX седници Изборног већа, јасно образложен по члановима Правилника Изборног већа, који су том приликом прекршени. Овај предлог Д. Михаиловића није изгласан пошто је за њега гласало 8, против је било 7, а уздржаних 2 (по тумачењу А. Палавестре да се одлуке Већа Одељења доносе аналогно начину гласања на Наставно-научном већу факултета). Уз примедбу М. Милинковића да у записнику од прошле седнице од 30.10. 2008, не стоји да га је Одељење овластило да обавља наставу из предмета, које је држао Ђ. Јанковић, већ само испите (в. прилог 26), он тражи да се Одељење изјасни о томе, па у Записнику са ове седнице пише да је „Одељење дало сагласност да М. Милинковић и Д. Радичевић обављају наставу и испите из предмета Национална археологија средњег века и пратећих изборних предмета“ (исто, под тач.5).
Необично је да истог датума (30. 10. 200 , када је на седници Одељења изгласана одлука да се Изборном већу достави Молба Одељења да преиспита ранију одлуку да не подржи предлог за реизбор доц. др Ђ. Јанковића (в. прилог 27), Ђ. Јанковићу декан А. Костић доставља понуду за измену уговорених услова рада, а потом по прихватању понуде и Анекс уговора о раду закљученог између Филозофског факултета у Београду, кога заступа декан и Ђ. Јанковића, доцента (бр. 05/2-7 бр. 10-1/102/А). У Анексу стоји да се мења тачка 4. Уговора о раду закљученог 30. 10. 2003. тако што гласи да „запослени заснива радни однос на одређено време, са пуним радним временом, на радном месту доцента за ужу научну област Археологија, почев од 19.11.2008. до окончања изборне процедуре по Одлуци декана о расписивању конкурса за избор у звање и заснивање радног односа ..“ (прилог 47). Упркос наведеном у Анексу, Ђ. Јанковић је одлуком Оделења спречен да држи наставу из својих предмета.
Ови догађаји изазивају нове реакције колега археолога. На адресу декана, А. Костића, Наставно-научног већа Филозофског факултета и Одељења за археологију је 21.11. упућено писмо чланова Средњовековне секције Српског археолошког друштва, у виду апела да предузму све могуће мере да зауставе нарушавање угледа Факултета и Одељења за археологију неодговорним, нестручним деловањем појединих њених сарадника (Б. Анђелковића и других). Колеге археолози који се баве истраживањем и проучавањем средњовековне прошлости наше земље, дали су пуну подршку раду и стручности Ђ. Јанковића, са становишта да свако има право на слободу изношења научног мишљења (прилог 36).
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1403
(16/5/09 21:09) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
На следећој седници Одељења за археологију, одржаној 11.12. 2008, се гласа о три нова предлога за тачке дневног реда, које је поднео Ђ. Јанковић, а које се тичу: 1) учешћа чланова Археолошке збирке у раду Већу Одељења (није уврштен већином гласова) 2) одржавању наставе из средњовековне археологије коју сада држи асистент Д. Радичевић, на шта нема право, и 3) да се Одељење одреди према наводним притисцима на студенте од стране Б. Анђелковића (прилог 37, Записник са седнице). На јасно питање новог управника Одељења проф. др Весне Димитријевић, да ли М. Милинковић држи наставу из средњовековне археологије није експлицитно одговорено. Зато је тек на инсистирање Ђ. Јанковића да ли да се констатује да наставник држи наставу, уследио закључак управнице “да је асистент Радичевић држао наставу, као и да асистент не може да држи наставу у целини“. На тему „анонимног“ писма студената достављеног Одељењу, у коме се студенти жале на понашање и прозивање Б. Анђелковића (прилог 3 , из записника са седнице се види да су мишљења чланова Одељења била дијаметрално супротна и да су се након расправе сагласили да се у „овој фази не форсира ни једна ни друга ствар, да се не формира комисија која би испитала цео случај, као и да ће Одељење морати да заузме став, ако се тај проблем наметне“ (??!!).
Међутим, већ сутрадан, у име незадовољних студената, апсолвент на археологији Катарина Радовић, се потписује на допис у коме детаљно наводи у којим приликама и на који начин је Б.Анђелковић, вређао, омаловажавао, излагао претњама и прозивкама студенте, као и Ђ. Јанковића, питањем „Знате ли колеге ко је покренуо да се тај фашиста отера са факултета. Ја колеге“ (прилог 39). Ово писмо упућује Министарству просвете, Етичком одбору, декану Факултета А. Костићу, новом управнику Одељења за археологију В. Димитријевић и Управи Српског археолошког друштва.
Ни на овај допис, декан Факултета А. Костић, се није изјаснио и донео Одлуку у смислу чл. 199 Статута факултета.
Министарство просвете је, у то време, на представку Ђ. Јанковића, обавило управни надзор над радом Филозофског факултета, и о томе сачинило већ помињани Извештај (прилог 40, Извештај). Из закључка тог Извештаја, под тачком 1. је наложено Филозофском факултету да се „убудуће придржава одредаба Закона о високом образовању и Статута факултета приликом расписивања конкурса за избор у звање наставника и сарадника.“ Међутим, Извештај уопште не садржи одговоре на тврдње и наводе Ђ. Јанковића о кршењу Статута Филозофског факултета, Статута Универзитета у Београду и Закона о високом образовању, у процесу његовог избора у више звање. Из Извештаја се не види да су кључни документи, на које се он позива, узети на увид. Из овако сроченог извештаја јасно је да се инспекција базирала само на констатовању пропуста око расписивања конкурса за избор у звање једног доцента за ужу научну област Археологија, са тежиштем истраживања Средњовековна археологија.
У одговору декана Факултета на овај Извештај Министарства културе, се обраћа пажња само на тачку 3. Закључка (у вези са расписивањем конкурса 16.12.2008. за пријем једног доцента за ужу научну област Археологија, са тежиштем истраживања Средњовековна археологија ) и на закључни пасус (у вези са информисањем Наставно-научног и Изборног већа Факултета, на XX седници, о изршеном управном надзору над радом Факултета од стране Министарства културе и достављеном Извештају, када је и прочитан (само) Закључак извештаја, прилог 41).
Да су ови догађаји и одлуке надлежних имали веће последице него што се то чини у први мах, показују следећи догађаји.
Поменути апсолвент археологије К. Радовић, која се „усудила“ да потпише писмо приговора на рад и понашање Б. Анђелковића (в. прилог 39), је 14. 01. 2009. године позвана на разговор код декана А. Костића. О садржају тог разговора, коме присуствује и управник Одељења за археологију, сазнајемо на основу дописа који, иста К. Радовић, упућује декану А. Костићу (прилог 42), и из кога је јасно какав однос управа има према студентима. И након тога, писма студената у којима се подносе приговори на понашање и рад Б. Анеђелковића, се нигде не помињу, иако је у току реизбор Б. Анђелковића; нема их ни на дневном реду XXI седнице Изборног већа, заказане за 12.02.2009. године, на коме се нашло утврђивање предлога одлуке да се Б. Анђелковић изабере у звање доцента (прилог 43, предлог Дневног реда седнице, тач. IV, под 5.).
Наиме, још на XVIII седници Изборног већа (09.10.2008.) изабрана је Комисија за припрему извештаја о кандидату за избор једног доцента за ужу научну област Археологија, на Одељењу за археологију у саставу: проф. др А. Палавестра, доц. др Вера. Васиљевић и др Елиот. Браун са Олбрајтовог института и Француске библијске школе у Јерусалиму (в. прилог 21, Записник са седнице, тач. VII под 9.), по конкурсу објављеном 07.10. 2008. године. У Извештају поменуте Комисије за израду реферата о кандидатима пријављеним на конкурс, који је предат 11.12.2008, стоји да се на конкурс пријавио један кандидат - др Б. Анђелковић (прилог 44, Извештај). На тај Извештај, 31. 12. 2008., Избором већу Ђ. Јанковић упућује Приговор (прилог 45, Приговор), на који Комисија потом одговара 22.01.2009. (прилог 46, Одговор на Приговор).
Прегледом ова три документа пада у очи неколико чињеница: првопотписани (дакле и писац) извештаја је А. Палавестра, који није стручњак за археологију Блиског истока, већ је, како је то наведено, у Комисији оцењивао теоријске аспекте Анђелковићевог рада. То је исти професор, који је онако паушално, у нерегуларно попуњеном Образцу за евидентирање остварених резултата наставника/сарадника који се предлаже за избор у више звање Ђ. Јанковића потписао да кандидатови „наведени радови не испуњавају услове предвиђене критеријумом за избор у више звање ванредног професора“ (в. прилог 7, Додатак, тачка 1.); при томе то је уписано на месту где је Комисија од два изабрана члана, у овом случају самоизабрана, требала да издвоји радове кандидата и изврши категоризацију према наведеном критеријуму, као и да потврди тачност разврставања радова на научне и стручне, тачност категоризације часописа и категоризације научних скупова. За разлику од овог случаја са Ђ. Јанковићем, А. Палавестра, сада као један од потписника Извештаја о кандидату Б. Анђелковићу, је више него детаљно описао његов рад, чак шта више једнуипо страну о раду и публикацијама у периоду до 2004, који није требао да буде разматран, а затим и врло опширно и о раду у периоду 2004-2008. уз табелу са квантитативно исказаним резултатима (в. прилог 44 и 44а). Овог пута врло савесно и педантно се попуњава поменута табела.
У Приговору на Извештај, Ђ. Јанковић је покушао да укаже не само на научну и стручну вредност објављених радова Б. Анђелковића, већ, по ко зна који пут и на понашање и деловање Б. Анђелковића током свог (ре)изборног поступка, као и изван Факултета, којима је прекршио низ чланова Кодекса професионалне етике Универзитета, Статута Филозофског факултета и Закона о високом образовању, у односу према струци, колегама и студентима, сматрајући да није подесан за доцента факултета (в. прилог 45). Да су његови наводи тачни може се потврдити и само увидом у архиву Српског археолошког друштва, из чијих докумената се види да је Б. Анђелковић „присвајањем“ гласила САД, под видом бриге за његов квалитет и вишу категоризацију, омаловажавао и у потпуности из послова искључио чланове Редакције, због чега је пет чланова Редакције изашло из њеног састава и због чега је Б. Анђелковић смењен са места уредника (на Редовној скупштини САД у Зајечару, јуна 2008. године, када је смењена и цела Редакција). На Ванредној скупштини САД у Београду, 15.12.2008., због оглушавања о одлуке Скупштине и Управе САД, као највиших органа Друштва, као и због присвајања имовине Друштва и дописа у којима је позивао на раздор у Друштву, увредама и клеветама на рачун Управе, Б. Анђелковић је искључен из Српског археолошког друштва. До данас он није доставио тражену документацију и Гласнике, вршећи у међувремену и неовлашћену дистрибуцију последњег броја, чиме је нанео и материјалну штету Друштву. Искључивање из Српског археолошког друштва, је нажалост, само „мотивисало“ Б. Анђелковића да и даље својим понашањем и дописима, без срама се користећи клеветама и неистинама, наноси штету угледу Друштва и њених чланова. Оваквим деловањем Б. Анђелковић је директно прекршио чл.160 Статута Факултета, али то по мишљењу чланова (А. Палавестре, В. Васиљевић и Е. Брауна) „не спада у надлежност Комисије нити су у икаквој логичној вези са рефератом“. Напоменућемо да према чл. 129. Статута Филозофског факултета, један од саставних делова извештаја о пријављеним кандидатима, представља оцена њиховог „учешћа у стручним организацијама и другим делатностима од значаја за развој научне области и Факултета и Универзитета“.
Из Одговора чланова Комисије на Приговор Ђ. Јанковића, је такође јасно да деловање Б. Анђелковића у односу према студентима и изван Факултета они сматрају небитним, али и у деловима Приговора у којима се расправља о стручности и вредновању објављених радова кандидата, они заправо, уз извртање суштине навода у Приговору, не дају аргументоване одговоре (прилог 46).
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1404
(16/5/09 21:10) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Не говорећи о начину на који су написана и о једном израженом личном тону у сва три претходно наведена документа, јасно је да се у овим, као и у мноштву написаних дописа, изгубила суштина – да ли су испоштовани принципи и Закони по којима се врше све радње у поступку (ре)избора. Да тога није било недвосмислено указује поређење података из само два приложена документа у којима су наведени објављени радови доцената Ђ. Јанковића и Б. Анђелковића, за шта не треба бити посебно стручан (прилози 7 и 44а), пошто су нам потписници Извештаја о кандидату Б. Анђелковићу својим исцрпним излагањем то олакшали – па је тако напр. јасно да су за избор у звање доцента валидни: три апстракта од једне стране текста (бр. 41, 56, 58 у списку библиографских јединица), три приказа књига и изложбе других аутора (бр. 38, 43, 46), исти рад у другом распореду са материјалом већ објављеним, који је двапут вреднован (бр. 37 и 39), „значајан истраживачки део о историјату збирке“ и појединих предмета који су већим делом већ објављени (бр. 54), радови на тему анализа предмета и материјала од којих су предмети израђени, у сарадњи са стручњацима који су те анализе и обавили (бр. 42) итд.
А да је било свесне, кординиране и групно осмишљене намере, да се не само спречи напредовање Ђ. Јанковића, већ и да се он уклони са Факултета, и да то може постати „модел“ за разрачунавање са свима онима који мисле другачије, злоупотребом принципа да проста већина одлучује, говори, осим свега горе изложеног, и последњи потез декана Филозофског факултета. На последњој (XXI) седници Изборног већа факултета 12.02.2009. (на којој је утврђиван предлог за реизбор доц. др Б. Анђелковића), наиме, декан није дозволио присуство Ђ. Јанковићу, коме је иначе, да споменемо, одузета дневница због не присуствовања седници на којој се одлучивало о његовом реизбору (јер је Ђ. Јанковић сматрао неморалним и непристојним своје присуство при гласању за свој реизбор).
ЗАКЉУЧАК
На основу изложеног, а што се утврђује и из закључка Извештаја Министарства просвете из децембра месеца 2008. године под тачком 1., јасно је да се нису поштовале одредбе Статута факултета и Закона о високом образовању приликом избора расписивања конкурса у избор у звање наставника и сарадника.
Јасно је, такође, да од почетка постоји организовано удруживање једне групе археолога са Одељења за археологију Филозофског факултета, која уз подршку декана А. Костића има за циљ да са факултета уклони Ђ. Јанковића. Да није тако, не би се десило да Управи факултета и њеним органима буде валидније иступање једног некомпетентног археолога за област раносредњовековне археологије (Б. Анђелковића), од мишљења бројних студената, постдипломаца, доктораната и колега археолога, а нарочито од чланова регуларно изабране Комисије за подношење реферата о кандидату Ђ. Јанковићу.
На наведеним примерима реизбора и унапређења (М. Милинковић, Б. Анђелковић и Ђ. Јанковић) види се како је на Филозофском факултету дошло до ситуације да се нечије напредовање не мери референцама које реално постоје, већ се договара и уговара по неким сасвим другим аршинима.
Све је то резултирало тиме да се већ месецима уназад у овом срамном случају Филозофског факултета нико и не пита да ли Ђ. Јанковић има уопште одговарајућу библиографију за звање доцента или ванредног професора. То јесте и био циљ ове организоване групе, да методом интелектуалног силеџијства, махинацијама у процедури и преварама, уклони Ђ. Јанковића са Филозофског фкултета. Да то овим људима није страно и да се у саучесништву налазе и по другим основама, говори случај М. Милинковића који је, свакако не сам већ уз помоћ других, учинио дело преваре због стицања материјалне добити. Наиме, слагавши да му је књига „Градина на Јелици. Рановизантијски град и средњовековно насеље“ и низ других радова у штампи (прилог 4 , М. Милинковић је 2005. године остварио звање ванредног професора. Протекле три године, иако се монографија и већина поменутих радова нису појавили, М. Милинковић стиче материјалну, новчану добит у вредности разлике плате доцента и ванредног професора на штету пореских обвезника и државе Србије. У његовом случају то може бити само један од мотива за покушај уклањања Ђ. Јанковића, с обзиром да је Јанковић више пута упозоравао приговором управу Факултета на ову незакониту радњу (прилог 49, в. прилоге 8, 9, 12). С обзиром да је ова превара актуелна, да ускоро следи и нови реизбор М. Милинковића, постаје јасно колико је учесницима у њој стало да уклоне Ђ. Јанковића и као сведока који једини о њој не ћути.
На седници Изборног већа од 12.02. 2009. године, када се Ђ. Јанковић припремио да о томе аргументовано говори, правећи паралеле са својим случајем и на тој седници актуелним реизбором Б. Анђелковића, Ђ. Јанковићу је декан просто забранио присуство.
Шта друго рећи него да на Филозофском факултету, како се види из примера са Одељења за археологију, влада корупција. Дакако, свака корупција у основи има материјални моменат изражен овде кроз висину плате, али у овом случају преко стицања одређених звања, „угледа“ и позиције која она носе. „Дугови“ се намирују у најмању руку послушничким односом, а у наведеним примерима, када је „награда“ већа и активним учешћем у незаконитим и нечасним радњама. Један од таквих случајева је пример Б. Анђелковића. Протеклих годину дана истакао се низом нечасних и неаргументованих напада на Ђ. Јанковића, који су створили тешке последице у виду неодржавања одговарајуће наставе и консултација за предмете које Ђ. Јанковић води (који му је за време студија био предавач – доцент). Овом приликом потврђеном доцентуром (са упадљиво слабијом библиографијом од Јанковићеве) и „наговештеном“ му професуром, Б. Анђелковић постаје изузетно мотивисан да учини и најбесрамније ствари како би Ђ. Јанковић био уклоњен. Постоје основе за помисао да је на Одељењу за археологију Филозофског факултета дошло до формирања клана, који жели апсолутну доминацију и који је кренуо у елиминисање неистомишљеника и људи који указују на њихове незаконите радње.
Захтевамо да се у поменутим случајевима испоштује закон и предвиђене процедуре у циљу заштите права и интереса угрожених. Првенствено да се Ђ. Јанковићу обезбеди право да му се објективно дефинише статус кроз поштовање процедуре за унапређење, где ће пресудни бити пре свега његов педагошки, а затим и научни рад. Наглашавамо ЗАХТЕВ ДА СЕ ПО КРИТЕРИЈУМИМА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ КОНАЧНО КВАНТИТАТИВНО (У БОДОВИМА) ИЗРАЗИ БИБЛИОГРАФИЈА Ђ. ЈАНКОВИЋА, зато што сматрамо да то мора бити основни критеријум за напредовање наставника на Универзитету. У протеклих годину дана ни једна од комисија, које су фигурирале у овом случају, то није учинила, што сматрамо највећом преваром, за коју неко мора да сноси одговорност.
Захтевамо да се детаљним инспекцијским увидом утврди колико су повређени интереси Филозофског факултета и државе Србије, кроз лажиране процедуре и акта у случајевима унапређења у протеклих пет година на Одељењу за археологију.
Тражимо да извештаји инспекција буду сасвим отворени и јавни, како би инспектори имали већу одговорност у њиховом састављању.
Са друге стране, чињеница да се паралелно са „академским“ линчом Ђ. Јанковића на Филозофском факултету, у жутој штампи и на Интернету nekrofilnikutak.blogspot.com/ води бесомучна кампања у најодвратнијем облику против њега и неколико његових ученика, који одавно раде у другим институцијама (са садржајима преузетим директно из читавог низа писама која је упутио Б. Анђелковић, уз додавање увредљивих коментара у слици и речи), сведочи не само о потпуном одсуству моралних начела код појединаца и мрачној позадини ових догађаја у којима су сва средства дозвољена, већ и о потпуној деградацији средине у којој треба да се образују и едукују нове генерације археолога. Ако при том у непосредном контакту са студентима, на редовним предавањима као и на специјално организованим „округлим столовима“, предавачи (А. Палавестра и Б. Анђелковић) свог колегу, Ђ. Јанковића, називају националистом и фашистом, изричу претње студентима, који потписивањем петиција стају у Јанковићеву одбрану, или са друге стране хвале студенте који се на „округлим столовима“ истичу у омаловажавању рада на археологији, која се бави етногенезом Срба и Словена (чији је Ђ. Јанковић водећи представник у новијој српској археологији), јасно је да је реч о најгрубљем начину манипулације студентима у политичке и идеолошке сврхе, под капом Филозофског факултета.
На крају, желимо да изразимо да смо потпуно свесни да постоји далеко дубља, мрачна позадина ових једногодишњих дешавања на Филозофском факултету, о чему говори јасно координирана активност како на „академском“ плану тако и на паралелном колосеку друштвених маргина. Овом приликом ми не желимо њоме да се бавимо. Такође не желимо да се бавимо ни моралним аспектом зато што се из наведених примера јасно види да на Филозофском факултету у овом моменту не владају морална начела већ интелектуално насиље. Напомињемо само да су тиме дубоко оштећене генерације студената с обзиром да су им предавачи људи који не презају од ствари које смо описали, а вероватно ни од много тежих повреда морала. Штавише они залазе и у сиву зону кршења закона где је заиста беспредметно говорити о моралу.
Сматрамо да једино Министарство просвете може на Филозофском факултету вратити закон и ред и тако створити услове да се морал и правилно васпитање студената, које су изгледа многи заборавили, поново нађу у свакодневици овог факултета. Зато предлажемо да ови спорови буду решени у оквиру академске процедуре, од Одељења за археологију до Министарства просвете, и у томе тражимо учешће наших представника, као спољних чланова комисија, који су иначе предвиђени законом.
Због заштите угледа Универзитета и Филозофског факултета, који је озбиљно угрожен, и сами желимо да се постојећи проблеми реше у тим оквирима, а одговорни, без обзира на статус, одговарајуће казне у оквирима ресора просвете, како се цела срамота и афера не би пренела у сферу медија и судства.
Одговор или позив на разговор очекујемо до 15.априла 2009.године. Особа за контакт је, тел.,.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1406
(16/5/09 22:52) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
„УКИДА СЕ ПРЕДМЕТ НАЦИОНАЛНА АРХЕОЛОГИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА И ПРАТЕЋИ ИЗБОРНИ КУРСЕВИ ПОСВЕЋЕНИ ИСТРАЖИВАЊУ НАЈБРОЈНИЈИХ АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗИШТА КОД НАС И НАЈВАЖНИЈИХ ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ“ – ТВРДИ ДОЦ. ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ КОЈИ ЈЕ ДРЖАО ТАЈ ПРЕДМЕТ www.tanjug.rs/
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1407
(18/5/09 16:00) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Укидају Националну археологију средњег века
18. мај 2009. | 15:27
БЕОГРАД - Стање на одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду је тешко, изјавио је данас доц. др Ђорђе Јанковић, археолог, апелујући на Министарство просвете да контролише факултет који финансира. "Стање на катедри је тешко, одељење је подељено, студенти су узнемирени, а настава се не одвија редовно и како треба", казао је Јанковић на конференцији за новинаре.
Према речима Јанковића, поједини професори на Филозофском факултету укидају предмет Национална археологија средњег века и пратеће изборне курсеве посвећене истраживању најбројнијих археолошких налазишта.
Изборно веће Филозофског факултета Универзитета у Београду је на седници 23. априла недовољним бројем гласова одлучило да не изабере доцента за предмет Национална археологија средњег века.
Како је наведено на конференцији за новинаре, Изборно веће није изабрало предложене кандидате - досадашњег наставника и оснивача тог предмета Јанковића и Весну Бикић из Археолошког института.
Тиме је, истиче се, учињен преседан, јер предмет није укинут оспоравањем његовог садржаја изложеног у силабусима објављеним на сајту Филозофског факултета, већ зато што, наводно, нема подобног наставника.
Према Јанковићевим речима, одељење за археологију Филозофског факултета има важну улогу у заштити археолошког наслеђа Србије и неких суседних држава, јер образује кадрове.
Укидањем предмета Национална археологија средњег века, протеривањем наставника који је тај предмет основао, планирањем укидања Археолошке збирке, основане 1929. године, генерације археолога остаће ускраћене за знање о археолошким налазиштима која чине најмање трећину нашег археолошког наслеђа, казао је Јанковић.
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
Registered Member
Posts: 1408
(19/5/09 15:13) Reply
Re: Nezvanično: Djordje Janković otpušten sa Filozofskog?
Друштво
Освета лоших ђака или нестручност професора археологије
За свој реизбор доцент др Ђорђе Јанковић је добио писану подршку 165 студената и 65 колега. – Замерају му се нестручност и недостатак критичке провере, каже др Михаило Милинковић
Др Ђорђе Јанковић (Фото Д. Јевремовић)
Доцент др Ђорђе Јанковић, археолог, апеловао је јуче на Министарство просвете да заштити наставу археологије на Филозофском факултету у Београду, на којем је, по његовим речима, стање ванредно, након што Изборно веће овог факултета није изабрало доцента за предмет Национална археологија средњег века. Ово је по његовом мишљењу пут ка томе да из једног предмета буде уклоњена сва археологија из доба пре Немањића, а протеривањем наставника, који је тај предмет основао и планирањем укидања Археолошке збирке, основане 1929. године, генерације археолога остаће ускраћене за знање о археолошким налазиштима која чине најмање трећину нашег археолошког наслеђа.
То што није реизабран у звање доцента, Јанковић је на конференцији за новинаре оценио као „освету лоших ђака и лоших професора”, наглашавајући да иза читавог случаја стоји мобинг група седам професора Филозофског факултета и спољних сарадника, који су чак судом претили студентима који су били најављени да ће говорити на овој конференцији за медије.
За свој реизбор, Јанковић је добио подршку 165 студената који су потписали петицију, као и 65 колега који се по његовој оцени „заиста баве археологијом” из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Грчке.
– Не подржавају ме они који не воде археолошка ископавања и за које је нормално да студент дипломира а да уопште не зна археологију и да нема ни дана праксе која је у свету обавезна чак и до две године. Оспоравају ме они који немају ни једну једину објављену књигу нити научну расправу – рекао је Јанковић, додајући да се чак на сајту Филозофског факултета не објављује библиографија, како се не би видело какав (не)рад стоји иза појединих професора.
Станко Трифуновић, кустос Музеја Војводине у Новом Саду који се представио као Јанковићев ђак, који се бави словенском археологијом „што у Србији није лак пут, ма колико то чудно звучало”, оцењује да је овај случај срамота за српску археологију и културу. Он је рекао да више од годину дана није редовна настава на овом предмету, да се не одржавају испити, да студенти не могу да дипломирају, нити докторанти да докторирају и да се све превалило на џеп академаца.
Др Михаило Милинковић, ванредни професор који предаје на одељењу за археологију раног средњег века, који је више пута апострофиран током конференције за новинаре каже да не може да коментарише оно са чим није упознат, али да може да каже да апсолутно није тачна тврдња да се предмет укида.
– Настава се одвија редовно, као и испити и консултације, већ је била и одбрана једног мастер рада који сам ја као нови ментор привео крају – објашњава професор Милинковић, наглашавајући да је политику у ову причу унео сам Јанковић.
– Овде не постоји никаква политичка позадина, већ су у питању стручни разлози. Јанковићу се замера нестручност, а посебно у методологији, на основу мало чињеница се изводе далекосежни закључци, без критичке провере као што је то уобичајено у науци – тврди Милинковић, који је поднео приговор на Јанковићев реизбор.
Декан Филозофског факултета др Александар Костић такође тврди да не постоји могућност да се предмет укине, јер је акредитован и представља један од најзначајнијих предмета на основним студијама археологије. Он даље тврди да избор др Јанковића у звање ванредног професора никада није спроведен, па остаје нејасно на шта се односе његове сумње у резултате гласања.
– Тачно је да је по приговору др Јанковића инспекција Министарства просвете захтевала и добила детаљан увид у сва релевантна документа везана за његов избор у звање доцента. У свом извештају, који је доступан увиду јавности, инспекција није упутила Филозофском факултету ниједну суштинску примедбу која би се односила на неправилности у процедури избора или на повреду Статута факултета –тврди декан Костић.
Он каже и да Јанковић тврди да није добио на увид гласачке листиће и да је због тога факултет опоменуо и повереник за информације од јавног значаја, а истина је да су Јанковићу у више наврата нуђени листићи на увид, али да му је ускраћен увид у имена чланова изборног већа који су гласали против његовог избора или су били уздржани.
– Дакле, др Јанковићу је омогућено да провери да ли је гласање извршено по процедури и да ли су гласови ваљано пребројани – истиче др Костић, подсећајући да није била његова дужност да скрене пажњу Већу да Јанковић испуњава све услове да буде реизабран, јер би на тај начин прекорачио овлашћења, а такав поступак би се могао тумачити и као притисак.
Он сматра да је овде реч о политизацији археологије од стране Јанковића и додаје да се расправа мора вратити у академске оквире.
Сандра Гуцијан
[објављено: 19/05/2009]
Мирко Контић, 18/05/2009, 23:07
Када сам на првој години археологије, одговарао из предмета Класична Археологија, професор о којем је овде реч, Ђорђе Јанковић је на моју тврдњу да су у на просторима Србије, пред доласка Римљана "сигурно" живели Келти, одговорио: "То би било стварно добро и занимљиво да је тако било, али ми немамо доказе сем неких артефеката за које знамо да су могли доспети у ове крајеве неким видом трговине, мада ни о постојању трговине не можемо да размишљамо јер још немамо тих доказа" ( парафраза ). Из личног искуства у неким расправама с професором, тврдим да није човек који би износио тврдње за које нема доказа. Бар по питању методологије, му нема равна. Немам разлога да га штитим и сумњам да би ме се уопште сетио, али да је то истина, истина је и могу да станем иза реченог. Ружно је све то што се ради са свим нашим стручњацима. А посебно на пољу археологије, која је скоро па мртва наука. Толико подручја чека да буде заштићено, откривено, а зјапе празна на мети крадљиваца. И онда још укинути катедру за словенску археологију - ето нама науковања германске школе наместо наше, словенске. После су нам други криви кад пронађемо занимљиво налазиште које чека да буде признато значајним, тек кад се то стручњацима са запада учини могућим. А професор Јанковић им смета, таман како им је сметао покојни проф. Срејовић. Само Римске остатке ваља"проналазити". Све друго није занимљиво.
NINA , 19/05/2009, 10:27
Verujte na reč, nekoga ko decenijama radi na fakultetu, neradnici i nesposobni, a ima bar 20-30% takvih, NE GUBE posao na državnom univerzitetu. Dobro sam upoznata sa isterivanjem docenta sa jednog malog državnog fakulteta pre tri godine, pa bi da ukažem da sličnih afera ima i na drugim fakultetima, ali se tamo veoma ružne stvari odigravaju daleko od očiju javnosti. I, našalost, ružne stvari se dešavaju samo onima koji dobro i pošteno rade svoj posao. Matrica po kojom se odvijaju ove afere, je izgleda, uvek ista, grupica uticajnijih profesora okupi oko sebe svoje asistente i prijatelje i pred izbor "nepodobnog pojedinca" krene u fronatalni napad. Optužbe su uvek "stručne prirode" ali motivi su pre svega (ljudski i profesionalni) animonizitet jednog, ili više močnika na fakultetu. Hvala "Politici" što piše o ovom slučaju i molim vas da se malo više pozabavite dršavnim univerzitetima. Skoro su ove institucije bile u žiži interesovanja zbog spora sa vladom. Ali, u ex-YU jedino gde se još uveliko samoupravlja su državni fakulteti.
Ана , 19/05/2009, 12:05
У тексту се помињу запослени са ФФ-а за које, као обичан грађанин, нисам чула. За Др Јанковића сам чула и његово име сам запамтила пре десетак година у Енглеској. Тда се тамо појавила књига Ноела Малкома, Косово, Кратка историја о којој се навелико причало у медијима. Књига је ординарни фалсификат историје и наноси огромну штету српском народу и мало је људи у Енглеској говорило аргументовано против тог јефтиног памфлета: било је неколико Енглеза и Др Јанковић из ових крајева. Зато, немојте да вас уопште чуди хајка против њега и понижавајуће истеривање са посла.
Историчар , 19/05/2009, 13:08
Имао сам прилике да две године за редом посматрам археолошке радове које је проф. Јанковић са својим студентима изводио на локалитету манастира Михољска превлака у Боки Которској, једном од културно историјски најзначајнијих у том региону! Тада сам имао прилике и да разговарам са проф. Јанковићем и верујте ми нема ту никакве приче о Србима као народу најстаријем и томе слично. Све што проф. Јанковић тврди настало је као резултат истраживања на терену и у складу је са научном методологијом. Сви студенти који су га пратили на археолошким радовима су не сумњиво одлично изучили археолошки занат и мислим да је велика неправда учињена према овом професору, а посредно и према његовим студентима и српској археологији у целини, и то пре свега од оних који му нису и не могу бити равни као научници. Овде се заправо ради о оној народној: Два лоша убише Милоша! Такође, чињеница је да на Филозофском факултету предају многи професори који осим магистарског или докторског рада немају више ништа објављено од релевантних научних радова а годинама предају на факултету, такви сад покушавају да отерају проф. Јанковића и да узурпирају његово радно место! Веома су ретки они који осим предавања своје време користе и за научна истраживања и публиковање расправа и монографија. Ово говорим на основу искуства које сам стекао као студент историје на на поменутом факултету, а верујем да је ситуација слична и на одељењу за археологију...част изузетцима којих на срећу још увек има!
------
"The devil can cite Scripture for his purpose." / Shakespeare
и „Српско Поморје од 7. до 10. столећа“ ( 2007). Ова недореченост биће и лидијски камен овог избора и, стога, посветићемо јој извесну дигресију. Код монографије „Српске громиле“ није споран сепулкрални контекст нити израз сакралних размеђа, попут античких Хермесових гомила, већ ограничени фундус археолошке грађе и, нарочито, хронологија. Проблематична је убификација најранијег хоризонта ових гомила у касноантички период. Присуство Словена, значајног етничког елемента у комплексној култури Черњахов – Синтана ди Муреш како је то шире прихваћено у литератури, на балканском простору не би требало бити неочекивано. Сасвим је могућа да је у бројним насељима досељених носиоца ове композитне културе, која су биле израз империјалне deductio, али и мање официјалног насељавања иза кога је стајала црквена администрација, било и доњеподунавских Словена. Они су могли бити федерати, рипаренси или, најчешће, лети насељивани на пољопривредним добрима и при рудницима. Међутим, њихов археолошко одређење није препознато. Покушај Ђорђа Јанковића остао је само траг који треба надограђивати. У тим оквирима се кретала и расправа, више на трибинама него у литератури, око поменуте књиге. Сматрамо да домете ове књиге, а и расправе поводом ње, најбоље илуструју две констатације: закључак академика Милутина Гарашанина да је књига исувише рано написана и да, заправо, претходи обимнијим истраживањима и окосница једног приказа ове књиге у немачкој археолошкој литератури (S. Brather) да је она користан покушај знатно ограничен малобројношћу археолошке грађе на којој закључци почивају. Сведено, то је књига испред свог времена и понуђена је на проверу и вредновање тек будућој генерацији, а неки од наслута већ се препознају у истраживањима Д.Премовић- Алексић која је испитала десетине оваквих хумки у околини Сјенице, датованих у 9-12. век и Г.Симоновића који је открио хумке овог фурералног карактера код Босанског Петровца и датовао у 6-7. век. Код друге књиге „Српско Поморје од 7. до 10. столећа“ ситуација је сасвим другачија: обимна грађа се не може досегнути опште прихватљивим тумачењима. Књига се односи на археолошку грађу из друге половине I миленијума са југоисточног јадранског простора. Реч је о периоду када археолошки материјал знатно надмашује, бројношћу и обимом, историјске изворе и где у стручној литаратури има више сумњи него поузданих тумачења. Књига је, у суштини, пролегомена и отворено понуђена основа за даља истраживања. Необична по методолошком приступу, аналитична у интерпретацији грађе, динамична у „археологизацији“ писаних извора и смелог закључивања, ова студија је размеђник и отворена Еолова врећа око које ће се ковитлати сучељавања. Мада је професор Јован Ковачевић поставио извесне путоказе за оваква истраживања, мало је било одважника који су се кретали овим стазама. То је објективна ситуација која проистиче из стања да је веома мали број стручњака који обједињују информације и врше археолошка истраживања у јужној Панонији, Подунављу, источној Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини. Та предност дала је Ђорђу Јанковићу поуздање и као добар познавалац археолошке грађе, коју је одиста мерио својим оком, руком и искуством, износио је нове претпоставке и тезе о бројним питањима ове немирне епохе. Најзанимљивији домашаји ове студије су: прецизна хронологија слојава из периода 7- 10 век заснована на затвореним налазима, дефинисање хоризонта сахрањивања из периода пре арапског напада 866. године, померање почетака покрштавања Срба кроз повезивање са сакралним објектима одређених облика, о етничкој суштини носиоца културе Комани – Крује. Већина закључака је прихватљива, нека су сугестивна и на нивоу искреног осећаја над пробдивеним и преиспитиваним проблемима, а нека су in dubio esse и отворена за надограђивања. Мада је динамична и пуна енергије, књига није окршајна, а могла би бити, и „... избегава, колико је могуће, расправљања о пограшним тумачењима, датовањима и другим већ објављеним појединостима ...“ / стр.11/. Посебан допринос ове књиге је афирмација археолошког материлаја при одређивање етно-културне суштине носиоца. Одјека на књигу „Српско поморје од 7. до 10. столећа“ је већ било, додуше не у нашој средини. Бугарски истраживач Станислав Станилов је у Archaelogia Bulgarica XI/3, Sofia 2007 је дао полемични приказ. Његов генерални став је да комплексна истраживања која обухватају анализу писаних извора, археолошког материјала, ономастичке грађе, историјске географије не могу имати пожељну кохерентност, те да су извесна тумачења пренаглашена и пуна ризика које понуђена фактографија не може да отклони. Међутим, и поред опречности, која нису бројна нити се тичу основних питања, С.Станилов сматра да је књига прихватљива и да представља основу за даља истраживања. То је и усуд једне отворене, непосредне књиге где дилеме нису сакриване, где се исказивало и оно чутеће, нелагодно, па и недоречено. Сматрамо да ће се ова књига Ђорђа Јанковића тек откривати и предвиђамо њену дугу актуелност. Њен значај ће нарасти када се буди систематизовала археолошка слика североисточне Србије у V веку, односно када се уочи да је основни правац пресељења становништа између Дунава и Нишаве, које је било резултат споразума Хуна и Империје, био према приморским областима, а не према јужној Мезији, која је већ била насељена становиштвом из изгубљене провинције Дакије, како то сведочи Еутропије, а и археолошка грађа. Старије етно-културне везе између Подунавља и Поморја биће настављене и каснијем периоду између 6. и 10. века.
Email This To a Friend
Topic Commands
Click to receive email notification of replies 
Click to stop receiving email notification of replies