Mnogi kad se suoce sa nekom novom stvari, ne kazu ne znam, vec to nije tako. Kako je? Onako kako smo i do sad znali. Moze li u takvim okolnostima da se dodje do cistih, ili, nazovimo ih, novih saznanja. (Radivoje Pesic)
Nase radove ne sme zapljuskivati bes sovinista koji ... u horu od sto hiljada ludaka traze 'veliko carstvo' ovoga ili onoga vladaoca od pre nekoliko stotina godina. Ti zahtevi ... nisu nista drugo do jedno ludo nazadnjastvo.
(Dragisa Lapcevic, Borba, 16.10.1911)
Problem sa cinjenicama je u tome sto ih ima tako mnogo. (Samuel McChord Crothers)
Andrija Moderator
Posts: 728
(27/11/08 1:16) Reply
.
Quote:
Sto nisu uhapsili Mladica?
Mladica stite odredjene strukture™ koje su ga verovatno sklonile na vreme kada su videle sta se sprema. Problem je u tome sto Mladic nije isporucen onda kada su ga direktno stitile DB i VBA i kada se to znalo, umesto toga njemu je samo receno u jednom trenutku (predpostavljam kada se formirala vlada DSS-DS) ne moze vise da racuna na njihovu zastitu i da se skloni.
Quote:Skrhali bi se za tri do sest meseci; onda bismo imali izbore i DS bi ih pogazio kao mlad kupus. Rezultat, imali bi posle 6 meseci Vladu DS, na koju smo cekali dodatnih 6 meseci prema ostvarenom scenariju tupavih tajkuna u DS kojima se zurilo da dodju na vlast sto pre sto pre sto pre
Da li ti zaista mislis da bi ta vlada trajala krace od 4 godine? Ko bi to tacno izasao iz vlade nakon 6 meseci? Radikali, koji su se jedva docekali vlasti, u zagrljaj novom izbornom rezultatu od maksimalno 15%, ili DSS i NS, koji bi leteli pod cenzus?
Quote:
Ja i ne vidim da ova zemlja vodi nekakvu spoljnu politiku prema Hrvatskoj, osim sto Jeremic pomene Jasenovac povremeno, a Tadic izjavi kako Hrvatska ne treba da prizna Kosovo. Mislim, to nije politika - to je jajarenje.
Nasa politika prema HR se sastoji iz toga da bi glasamo za njih da budu clan SB UN a onda oni budu spremni da na tom istom SB podrze nezavisnost Kosova.
Quote:A sta to Srbija moze da ponudi CG i MK sto SAD ne moze?
Srbija moze, kada bi htela, da ozbiljno destabilizuje CG na unutrasnjem planu...valjda ne treba da crtam...
Quote:Vise sam u vidu imao neke enrgetske i transportne stvarcice
Kao npr....?
Kaurismaki Registered Member
Posts: 157
(27/11/08 11:51) Reply
demon
Quote:Coice kakav si mi ispao na televiziji? Jesi li se namjestio tako da te kamera hvata iz profila? Volšebniče mali.... biće baba snimala doma na video nastup malog unučeta...
Quote:Mladica stite odredjene strukture™ koje su ga verovatno sklonile na vreme kada su videle sta se sprema. Problem je u tome sto Mladic nije isporucen onda kada su ga direktno stitile DB i VBA i kada se to znalo, umesto toga njemu je samo receno u jednom trenutku (predpostavljam kada se formirala vlada DSS-DS) ne moze vise da racuna na njihovu zastitu i da se skloni.
Da se skloni? Gde? Kako? Ako neko veruje da neko moze da zivi u zemunici u sred sume, taj se jako zajebao, jer taj nikada nije ni jednu noc proveo u sumi.
Ma jok Andrija, nije dalje od Beograda.
Quote: Da li ti zaista mislis da bi ta vlada trajala krace od 4 godine? Ko bi to tacno izasao iz vlade nakon 6 meseci? Radikali, koji su se jedva docekali vlasti, u zagrljaj novom izbornom rezultatu od maksimalno 15%, ili DSS i NS, koji bi leteli pod cenzus?
Po istom scenario koji je VK naterao da raspise izbore - proglasenje Kosova, naime.
Sto se tice politike prema Hrvatskoj, ne bih da elaboriram sta moze i sta treba i kako - eno ga sreten mamin kreten za to je placen, pa neka se bavi sam.
Quote:Srbija moze, kada bi htela, da ozbiljno destabilizuje CG na unutrasnjem planu...valjda ne treba da crtam...
Vrlo cudan pristup problemu. Drugo, Srbija ne moze da destabilizuje CG nikako. Ko je bio u CG jos davne 1997, zna o cemu pricam. Pomenuo bih izvesni centar za obuku kod Mojkovca...a od tada je proslo jos 10 godinica, i neka pride...
A sto se tice i same ideje da treba ici okolo i destabilizovati susede - ona je vise nego cudno. Naime, brat i sestra su ekonomija i politika - tim redom - od kada je sveta i veka. Naime, sustina dobre politike je da se omoguce uslovi gradjanima da zive dobro, ili sto je bolje moguce. Tu je ekonomija mama. A robna razmena sa susedima je nesto sto je, kako mozemo da iscedimo iz arheologije, islo jako dobro jos Vincancima. Svaka druga metoda, ukljucujuci ratovanja ma koje vrste - tesko tu mogu da naprave nesto dobro.
Sto se tice poslednje stavke o Kosovu, ne pada mi na pamet da ovde pisem esej sta bi moglo da se radi i kako. Eno ga, kao sto rekoh, sreten, pa neka on misli o tome i ceo tank team tupavog narcisa.
Elem, jedna sitnica, koja nekako stalno izmice - medjunarodni odnosi zasnovani su na poverenju. Kao i u biznisu. Kao i u virtuelnoj ekonomskoj vrtesci vrednosnih papira i ostalih doskocica.
Poverenje se na spoljnopolitickom planu gradi decenijama. Za pocetak, naprave se dobri kadrovi, a u medjuvremenu se odrede prioriteti i markiraju sadasnji saveznici, oni koji to mogu da postanu ubrzo i oni koji ce to postati jos kasnije. Sve to, naravno, prolazi prethodno kroz sito koje bi trebalo da se zove ekonomski savet. Meantime, pravi se presek stanja u osnovnim oblastima: obrazovanje, zdravstvo, socijalna zastita. Paralelno se sredjuje pravni sistem, sa posebnim akcentom da se Zakoni primenjuju, a ne samo puko usvajaju u Cirkusu, pardon, Skupstini. Uzimaju se modeli u razmatranje, porede sa privrednom izdrzljivoscu svoje zemlje i opredeljuje za model koji je primenljiv. Sve ovo, naravno, paralelno mora da prati Minist. spolnih poslova. Sve ovo, naravno, mora da podrazumeva izbor najkvalitetnijih kadrova koji su na raspolaganju - ne po strankama, nego u drzavi. I da ne duzim vise, postepeno se Srbija pomalja kao sredjena i ozbiljna drzava. Polako se javlja poverenje...i tako...
Andrija Moderator
Posts: 729
(27/11/08 22:24) Reply
.
Quote:
Po istom scenario koji je VK naterao da raspise izbore - proglasenje Kosova, naime.[/qoute]
VK je raspisao izbore jer ga je DS preglasala u vladi, tj. pretila je da ce to uraditi. Ne vidim gde bi to DSS i SRS nasli spornu tacku da su oni na vlasti docekali nezavisnost Kosova. Srecno bi zajedno proterivali ambasadore, palili ambasade, mozda i poneki McDonalds, i organizovali sranja po Kosovu...kao u losa stara vremena SR
andrija,
Nije bas tako. Mogao je da izadje pred skupstinu i rekonstruise kabinet uz pomoc Nikolica. Ali VK nije bas tako smetenjak i slina kako se cini - on je uradio tada najpametnije sto je mogao - kupio je vreme za come back. Jer, citava politika mu se svodila na Sveto Trojstvo: Ustav, ocuvanje SRJ, ocuvanje Kosova. Kada je izgubio poslednja dva uporista, stuba svoje politike, onda je besmisleno da vlada, zar ne? I vratice se. Upamtite ovo - VK se vraca u vlast u sledecoj podeli karata.
Andrija Moderator
Posts: 730
(28/11/08 17:54) Reply
.
Aj' da se opet ne slozim
Osim ako se ne izvrsi rekonstrukcija vlada bez izbora ili ako izbori budu relativno skoro...sto je malo verovatno
Inace,
Quote:Istovremeno, predsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramush Haradinaj je ocenio da je prihvatanjem šest tačaka započeo proces unutrašnje podele Kosova. To je prema njemu politički gubitak koji će uticati na jedinstvo i integritet Kosova, za šta su prema njemu odgovorni sadašnji institucionalni lideri.
“Ovim počinje proces unutrašnje podele Kosova, pošto novoformirane strukture uz pomoć EULEX-a ne izveštavaju direktno Prištini. To je realnost. Mislim da su za ovaj politčki gubitak najodgovorniji institucionalni lideri – predsednik, premijer i Vlada. Radi se o liderima bez vizije“, rekao je Haradinaj.
o jeremicu, opet...uf
Samo gledaj, kada love ponestane kako ce glasacko raspolozenje da se shiftuje.
Nego, kada smo kod sretena mk, da vidis Andrija sto su mu napisali tekst u Ninu, sve sa sliku, sve sa pohvale, sve sa naj naj naj (ko' u onu pesmu: ko' u srcu, ko' u snuuu-uu-uu).
Evo na nadokalemim. Uzecu boksera kao primer. Ako kanis pobijediti, moras biti ofanzivan, inace nikako ne mozes da pobedis. Postoje u osnovi dve vrste boksaca: ofanzivni i manje ofanzivni - defanzivnih nema. Dakle, u diplomatiji vazi identicno pravilo - moras iti ofanzivan.
E sada. U cemu je razlika izmedju ofanzive Vuka Jeremica i normalnog diplomate? Upravo u tome sto onaj manje ofanzivni bokser stoji u mestu i mlatara rukama, pokusavajuci da pogodi nesto - sto ide jako tesko. Tako isto radi i Vuk Jeremic - stoji u mestu, a to isto mesto je ista matrica razmisljanja - i mlatara rukama - gadja nekim kao ofanzivnim izjavama. Uh, jebote, koliko metafora.
o jeremicu, opet...uf
Kaže Jeremić u "Utisku nedělje", citirajući šta mu je rekao šef hrvatske diplomatije, da su Hrvati htěli ovom tužbom da Srbija prědsudski prizna "genocid". Sada kada je stiglo do suda... pitam se pitam...
Ni osrednje pametan ne ocekuje da se Moskva prema Srbiji odnosi bolje nego sto se Beograd odnosio prema Srbima u Hrvatskoj.U potpisu "tzv." veleizdaja.
Kaurismaki Registered Member
Posts: 170
(2/1/09 16:07) Reply
jasenovac
Quote:Tadić i Dodik dovode Spilberga i De Nira?
Petak, 2. januar 2009. 13:37
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik načelno su se dogovorili da se snimi film o ustaškom logoru Jasenovac. Država Srbija i Republika Srpska finansiraće ovaj projekat za koji je prikupljena ogromna istorijska građa, pišu Novosti.
Prva ponuda za scenario i režiju upućena je trostrukom "Oskarovcu" Stivenu Spilbergu, autoru "Šindlerove liste" jednog od najboljih filmova o stradanju Jevreja u nacističkim logorima.
Ustaška fabrika smrti u Jasenovcu radila je pune četiri godine. Žrtve su ubijane na najsvirepiji način, tako da su za Jasenovac čak i nemački oficiri govorili da je nadmašio pakao.
"Jasenovac je najveće srpsko stratište. Ovim filmskim projektom bi se na razumljiv, ubedljiv i umetnički snažan način osvetlio jedan deo srpske istorije i srpskog stradanja o kojem i dan-danas vladaju oprečna i osporavana mišljenja", rekao je Dodik za "Novosti".
On je dodao da je sa Borisom Tadićem dogovoreno da se za ovaj poduhvat odvoje značajna sredstva kako bi se angažovali najpoznatiji svetski filmski stvaraoci.
Kao jedan od mogućih tumača glavne uloge spominje se Robert De Niro koji je u više navrata izražavao poštovanje prema srpskom narodu.
(MONDO)
Da je bilo pameti, Milosevic je kad sebe trebalo svoju propagandnu masineriju i sredstva da angazuje u sluzbi jednog ovakvog projekta. Jedna od najfatalnijih srpskih gresaka devedestih je ta sto je politicka propaganda bila orijentisana na unutrasnjost. Glavni cilj rezima je bio opstanak na vlasti, sto je umnogome zavisilo od raspolozenja gradjana Srbije, koje je zato trebalo kreirati i formirati razlicitim propagandnim tehnikama. Da su opstiji ciljevi i intersi naroda bili ispred sitnosicardzijskih dilova i da su resursi utroseni u kreiranje domaceg javnog mnjenja ulozeni u propagandnu za izvoz na Zapad politicka istorija Balkana i Srbije devedestih godina XX veka bila bi znatno drugacija.
Znam sto deca vole
bezanje iz skole:
instinkt njin ih vuce
da sede kod kuce
i citaju sama
Istor'ju Balkana.
Kaurismaki Registered Member
Posts: 185
(29/1/09 13:30) Reply
jasenovacDimitrije Vojnov : Kako snimiti film o Jasenovcu
09. 01. 2009.
Poslednjih dana, jedna od najbizarnijih i najinteresantnijih vesti na temu filma bila je ideja Republike Srpske da zajedno sa maticom Srbijom započne realizaciju filmskog projekta o Jasenovcu. U novinskoj vesti čija se ozbiljnost i pouzdanost naravno mogu dovesti u pitanje, govori se o nuđenju projekta Spielbergu a licitira se i sa De Nirovim glumačkim angažmanom.
Ovakve spekulacije su naravno uzburkale filmsku javnost a da se političari malo više bave filmom, uzburkale bi i političku. Pre svega, naša bivša država ima vrlo bogato iskustvo u realizaciji velikih državnih projekata čija je sudbina u svetu bila u najmanju ruku zanimljiva. Velika freska o bici na Neretvi koju je režirao Veljko Bulajić bila je nominovana za „oskara" za strani film, mnogi partizanski spektakli našli su svoje mesto, često u skraćenim verzijma, u exploitation bioskopima ili na policama video klubova. Njihov popagandni učinak je nejasan. Odnos svetske javnosti prema konceptu Jugoslavije pokazao se kao krajnje sumnjiv, u trenutku kada su se zbivali prelomni pocesi. Niko se nije pozvao na naše ratne spektakle kao dokument koji ih je podstakao da o ideji Jugoslavije misle išta lepše. Štaviše, u samoj Jugoslaviji, isti ti ratni spektakli poslužili su kao vodič nacionalistima kako da se kostimiraju u četnike ili ustaše pred početak sukoba. U samoj filmskoj struci ti spektakli ostali su omraženi zbog brojnih malverzacija, a neki poput „Velikog transporta" razorili su čitave grane naše kinematografije i skončavali na sudu.
Ipak, nostalgično gledano, naravno da ti spektakli deluju i kao jedan dosta ubedljiv pokazatelj moći naše tadašnje filmske industrije, njene zanatske kompetencije i ozbiljnog odnosa političara prema filmu.
Republika Srpska, međutim, ima tendenciju da danas učestvuje u finansiranju novog talasa našeg ratnog spektakla. Posle „Turneje" Gorana Markovića, RS je pomogla i film Srđana Dragojevića „Sveti Georgije ubiva aždahu". Zapravo, „Georgije" je snimljen pre „Turneje", ali će kasnije izaći. Karakteristika ova dva filma jeste da oni negativno ili uz dosta relativizacije govore o srpskoj ulozi u Prvom svetskom ratu, odnosno nedavnom ratu u Bosni. Dok je rat u Bosni još uvek svež, pa se ni sama matica Srbija prema njemu nije tačno opredelila, Prvi svetski rat je inače zvanično tretiran kao odbrambeni rat u kome je Srbija bila žrtva, a sama Republika Srpska bi imala vitalni interes da oba ova filma govore o pozitivnom srpskom učešću u tim ratovima, pošto je Prvi svetski rat oslobodio prostor današnje Republike Srpske od austrougarskih kolonizatora dok je nedavni rat u Bosni omogućio da Republika Srpska nastane kao entitet. Međutim, RS čini upravo suprotno i finansira filmove koji u propagandnom smislu rade protiv nje i daju za pravo onima koji je smatraju „genocidnom tvorevinom".
Jedan od kontraargumenata koji se može izreći u odbranu ova dva filma jeste teza da upravo spremnost srpskog filma da se suoči sa mračnom stranom srpskog angažmana pokazuje veličinu srpskog društva koje priznaje da ima svoju mračnu stranu. Tu se onda uvek provuče poređenje sa američkim filmom koji dosledno prikazuje mračnu stranu američkog angažmana. Ipak, zaboravlja se da takvo prikazivanje svoje veličine može da funkcioniše samo u tehnički superiornim filmovima koji svojim kvalitetom i veštinom brane društvo iz koga dolaze. Koliko god film „Apokalipsa danas" („Apocalypse now") kritikovao Ameriku, iza njega ostaje oduševljenje tom zemljom zbog briljantne realizacije filma. Srpski film nesumnjivo jeste bio sposoban da proizvede takav film, setimo se „Lepih sela", ali pitanje je da li recimo „Turneja" emituje sličan nivo zanatske superiornosti koji bi pokrio njen ideološki zadatak.
Angažovanje stranog reditelja da snimi programski film o istoriji neke nerazvijene zemlje poznat je metod. Takva praksa imala je povoljne i žalosne ishode. Primer povoljnog ishoda je remek-delo antikolonijalne kinematografije „La battaglia di Algeri" Gilla Pontecorva, italijanskog reditelja koji je primenio tada aktuelne i avangardne tehnike cinema veritea na priču o alžirskoj borbi za nezavisnost. Ovaj film je imao tri nominacije za „oskara" i osvojio je nagradu u Veneciji a danas se nalazi u većini selekcija bitnih filmova. Rđav primer je naš reditelj Zdravko Velimirović koji je u Mozambiku snimio njihov NOB film „Vreme leoparda" u sklopu pomoći SFRJ ovoj nejakoj kinematografiji.
Mi u kinematografskom smislu možda jesmo Mozambik, ali ne treba da dozvolimo da film o Jasenovcu snimi neki zapadni Zdravko Velimirović.
S druge strane, poznajući praksu Republike Srpske, lako bi moglo da im se omakne da anagažuju reditelja koji će u priči u Jasenovcu prikazati ustaše kao pozitivce.
Pošto je priča o angažovaju Spielberga neizvesna, ako on odbije ovu ponudu, trebalo bi imati pripremljeno rezervno rešenje.
Reditelj filma o Jasenovcu bi pre svega trebalo da bude neko ko može kroz svoj raniji opus da profiliše novi film na svetskom tržištu. Amerikanizovani film „Szabadsag szerelem", koji su na temu mađarske revolucije snimili holivudski imigranti Andrew Vajna i Joe Eszterhas bio je suviše holivudizovan za politički aktivnu publiku i suviše egzotičan za gledaoce koji traže holivudski užitak. Kroz taj film, Mađari su iživeli svoju želju da snime partizanski film, bio je relativno gledan na domaćem terenu, prikazan je sasvim marginalno u Berlinu, i ništa više. Pošto smo mi na vreme preležali bolest zvanu partizanski film, treba da nađemo reditelja koji može da postigne maksimalan politički efekat u sadašnjem trenutku a da film bude i koliko-toliko bioskopski atraktivan.
Prvo ime koje pada na pamet je Oliver Stone. On bi bio sjajno rešenje. Njegovi zanatski i politički dometi su besprekorni, a u poslednje vreme je očigledno sklon tome da se bavi i političkim filmom koji nema preveliku ambiciju na blagajnama. Čak i opcija da Stone snimi dokumentarni film o Jasenovcu može biti interesantna i imati priličan odjek u svetu.
Sledeće ime je Paul Greengrass, britanski veteran političkog filma koji snima akcijaše o Bourneu kako bi sebi omogućio da na miru radi ambiciozne političke naslove.
Iz Britanije dolazi i Danny Boyle, reditelj koji se interesuje da radi filmove van angloameričkog miljea. Ako imamo u vidu da je on do sada često menjao žanrove a da nije snimio nijedan film o Holokaustu, njega bi ova tema možda zainteresovala.
Od mlađih britanskih autora, zanimljiva opcija je i Kevin Macdonald koji je pored uspešne dokumentarističke karijere sa naslovima poput „Touching the void", „One day in september" i „My enemy's enemy" snimio i uspešan igrenjak „The last king of Scotland" o Idi Aminu.
Irski reditelj Jim Sheridan takođe deli interesovanje za političke teme. Upravo udaljavanje od političkih tema u Americi je i osakatilo njegovu holivudsku fazu, a njegov učenik Tery George je imao veliki uspeh sa filmom „Hotel Rwanda" koji je tematizaov genocid u Ruandi pa bi učitelj mogao poći učenikovim stopama.
Holandski reditelj Paul Verhoeven je napustio Holivud ali je i dalje veliko ime u svetu. Iz njegovog opusa je jasno da su uspomene na Drugi svetski rat i Holokaust ostavile snažan trag. Njegov kultni status nesumnjivo bi omogućio ovom filmu veliki publicitet i plasman kako na festivalima tako i u bioskopima širom sveta. Poslednjih godina, Verhoeven je razvijao neke projekte o Drugom svetskom ratu i ratnim zločinima.
Volker Schlondorff i Werner Herzog su uvek zanimljiva rešenja. Schlondorff zbog svoje preciznosti i osvedočenog antinacističkog angažmana a Herzog zbog svojih moćnih vizija, spremnosti da se upoznaje sa drugim kulturama i fanatizma koji bi mogao da savlada priču o Jasenovcu.
U svakom slučaju trebalo bi odoleti smislu za humor i ne uzeti američkog reditelja Nicholasa Jasenoveca koji se nameće svojim prezimenom.
Sigurno je da se može naći još puno kandidata koji bi imali talenat i/ ili ugled u svetskoj filmskoj javnosti da obeleže projekat o Jasenovcu. Imena poput Alfonsa Cuarona ili Atoma Egoyana se samo ređaju. Ipak, ključno pitanje je imaju li Srbija i Republika Srpska dovoljno zrelosti da progovore o Jasenovcu, verovatno ključnom događaju za objašnjavanje mnogo čega o Srbima u dvadesetom veku.
jasenovac
Počinje snimanje grandioznog filma o Jasenovcu
19. mart 2009. | 14:24
KOZARSKA DUBICA - Uoči obeležavanja 64. godišnjice proboja nekolicine preživelih logoraša iz zloglasnog ustaškog logora "Jasenovac" u Drugom svetskom ratu, vlasti Republike Srpske i Srbije konkretizovale su planove o zajedničkom snimanju prvog dugometražnog igranog filma o tom koncentracionom logoru.
Govoreći o planovima Vlade RS, ministar prosvete i kulture RS Anton Kasipović izjavio je nedavno u Kozarskoj Dubici da je snimanje prvog igranog filma o koncentracionom logoru "Jasenovac", izuzetan projekat koji zahteva izvanredna imena u sferi scenarija i rediteljskog zahvata, ali je istakao da je posebno važno da film rade domaći autori.
"Ljudi ovde Jasenovac i zlo koje se u njemu dogodilo u Drugom svetskom ratu drugačije osećaju nego neki drugi ljudi i smatram da je to važna kopča", rekao je Kasipović i izrazio nadu da će u toku godine biti razrešene sve dileme vezane za filmski projekat "Jasenovac" i postignuta opšta saglasnost o konačnoj verziji snimanja filma.
Snimanje igranog filma "Jasenovac" 30. decembra prošle godine najavili su, kao zajednički projekat RS i Srbije, predsednik Vlade RS Milorad Dodik i predsednik Srbije Boris Tadić, koji su postigli dogovor o osnivanju zajedničkog odbora za snimanje, kako su izjavili, "velikog filmskog projekta "Jasenovac" , kojim će se očuvati pažnja na najgore mesto genocida nad Srbima u novijoj istoriji".
"Verujem da će film biti zajednički projekat RS i Srbije jer jedino tako on ima svoj puni smisao i uveren sam da će biti koprodukcija u smislu odnosa političke Banjaluke i političkog Beograda, ali i umetnika dve zemlje, naročito onih iz sveta filma", izjavio je Kasipović.
Film o najvećem srpskom stratištu
Vest o dogovoru predsjednika Srbije Borisa Tadića i premijer Republike Srpske Milorada Dodika da će Srbija i RS zajedničkim snagama snimiti film o ustaškom logoru Jasenovac sa velikom pažnjom preneli su svi regionalni mediji, navodeći da će dve vlade zajednički finansirati taj projekat za koji je prikupljena velika istorijska građa.
"Jasenovac je najveće srpsko stratište. Ovim filmskim projektom bi se na razumljiv, uverljiv i umetnički snažan način rasvetlio jedan deo srpske istorije i srpskog stradanja o kojem i dan-danas vladaju suprotna mišljenja", rekao je premijer RS Milorad Dodik za beogradske "Novosti".
"Ako danas mnogi traže da se tragedija u Srebrenici, gdje je stradalo nekoliko hiljada muslimana, pretvori u dan žalosti za celu Evropu, zašto bismo mi i dalje bežali od toga da ispričamo istinu o svojoj nacionalnoj tragediji i tragediji Jevreja i Roma u ustaškim logorima u Pavelićevoj Hrvatskoj", zapitao se Dodik i potvrdio da je sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem dogovoreno da se za film "Jasenovac" izdvoje značajna sredstva kako bi se angažovali najpoznatiji svetski filmski stvaraoci.
"Razgovaramo o tome da se napravi jedan dobar scenario za snimanje filma „Jasenovac" i da na ovaj način pretendujemo na najviše filmske vrednosti koje mogu da se ostvare u ovom vremenu", rekao je premijer RS Milorad Dodik, tokom snimanja filma "Turneja" na teritoriji potkozarskih opštine RS.
On je naglasio da će ekipa koja radila na filmu "Turneja" biti srž budućeg projekta.
Pripreme za snimanje u toku?
Direktor Društva za proizvodnju filmova "Balkan film" Tihomir Stanić potvrdio je, polovinom februara ove godine, da je ta producentska kuća svoje sedište izmestila iz Banjaluke u Kozarsku Dubicu, gdje će u narednom periodu biti intenzivirane pripreme za snimanje prvog dugometražnog igranog filma o koncentracionom logoru "Jasenovac".
On je izjavio da je Društva za proizvodnju filmova "Balkan film" osnovano pre nekoliko godina, s primarnim ciljem da se unapredi kinematografija RS i podsetio da u produkciji te firme snimljen, a kasnije i distribuisan film "Turneja" Gorana Markovića, koji je bio srpski kandidat za nagradu "Oskar" i dobio niz veoma značajnih međunarodnih priznanja.
Pet miliona KM za uređenje spomen-područja
Kasipović je nedavno u Kozarskoj Dubici potvrdio da će Vlada RS ove godine izdvojiti pet miliona KM za uređenje Spomen područja Donja Gradina.
"Posebno mi je zadovoljstvo da ovu informaciju po prvi put mogu javno izreći upravo u Kozarskoj Dubici iz koje se već petnaest godina postavlja pitanje uređenja Spomen područja", rekao je Kasipović i istakao da je pitanje Donje Gradine veoma značajno za sve građane RS.
Direktor Spomen područja Milorad Bukva izjavio je da Vlada RS želi da Donja Gradina bude na nivou koji zaslužuje i da Spomen-područje bude "mesto hodoščašća za celo čovečanstvo".
"Posla će biti mnogo, a i krajnje je vreme da se ozbiljno radi na tom pitanju. Izgradićemo muzej, zatim spomenik žrtvama, a razmišljamo i o izgradnji informativnog centra i manifestacionog platoa", precizirao je Bukva i dodao da Spomen područje ima veoma značajne eksponate, koji predstavljaju "neoborive dokaze o ustaškom zločinu koji je rađen sistematski".
"To su pre svega 125 masovnih grobnica, grupisanih u devet grobnih polja, gdje je zakopano oko 366 000 ljudi, ostaci fabrike sapuna, što je takođe svedočanstvo o stravičnom zločinu koji je počinjen na ovom području, rekao je Bukva.
On je najavio da će najstravičniji dokaz zločina "topola užasa", kako su je sami logoraši nazvali, kada bude završeno uređenje Spomen područja sigurno biti mesto hodočašća, ali ne samo za srpski i jevrejski narod, nego za celo čovečanstvo.
"Donja Gradina je mesto u kojem se desila neviđena ljudska patnja i neviđena ljudska bestijalnost i moramo joj dati značaj kakav joj pripada - da svako na kugli zemaljskoj zna tačno gde se nalazi", izjavio je Bukva novinarima govoreći o Programu uređenja Spomen područja Donja Gradina.
Balkanska "fabrika smrti"
Koncentracioni logor Jasenovac, najveća "fabrika smrti" na Balkanu, otvoren je nedugo nakon uspostavljanja Nezavisne države Hrvatske, sredinom 1941. godine, a prestao je da postoji tek završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine.
U Jasenovcu, koji je bio najsuroviji i najbrutalniji sistem logora smrti hrvatskih ustaša, ljudi su ubijani od 21. avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine.
Jasenovački logor smatra se najvećim koncetracionim logorom za istrebljenje ljudi na teritoriji nekadašnje NDH. Činio ga je kompleks od nekoliko podlogora duž rijeke Save, na plavnoj ravnici Lonjskog polja.
U Jasenovcu se nalazi od 210 do 241 kvadratnih kilometra masovnih grobnica, a Donja Gradina je bila najveće stratište i jedino područje jasenovačkog sistema logora smrti koje je do sada istraženo.
Prema zvaničnim podacima vlasti bivše SFRJ, u kompleksu logora svirepo je ubijeno više od pola miliona Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 120.000 antifašista, pripadnika drugih naroda i narodnosti. Među žrtvama Jasenovca je i više od 22.000 uglavnom srpske djece.
Ove brojke osporavaju vlasti Hrvatske, u čemu se posebno isticao pokojni hrvatski predsjednik Franjo Tuđman.
Hrvatski nacionalni komitet za istraživanje zločina okupacionih snaga i njihovih saradnika je u svom izvještaju od 15. novembra 1945. godine navodio da je u Jasenovcu ubijeno od 500.000 do 600.000 ljudi.
U službenoj hrvatskoj istoriografiji broj žrtava logora procjenjuje se između 80.000 i 100.000, pri čemu postoje imena za 73 000 ubijenih.
Znam sto deca vole
bezanje iz skole:
instinkt njin ih vuce
da sede kod kuce
i citaju sama
Istor'ju Balkana.
Email This To a Friend
Topic Commands
Click to receive email notification of replies 
Click to stop receiving email notification of replies